Godina izdanja: 2007
ISBN: 978-86-395-0454-0
Oblast: Arhitektura
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Černihov, Jakov Georgievič, 1889-1951 = Чернихов, Яков Георгиевич, 1889-1951
Naslov Konstrukcije arhitektonskih i mašinskih formi / Černjihov ; [prevodilac Marina Bojić]
Jedinstveni naslov Конструкция архитектурных и машинных форм. srpski jezik
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2007
Izdanje 2. izd.
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Građevinska knjiga, 2007 (Zrenjanin : Budućnost)
Fizički opis XIX, 208 str., [16] str. s tablama : ilustr. ; 25 cm
Drugi autori - osoba Bojić, Marina (prevodilac)
Radović, Ranko, 1935-2005 (autor dodatnog teksta)
Zbirka Velike knjige arhitekture ; 3
(karton)
Napomene Prevod dela: Конструкция архитектурных и машинных форм / Яков Чернихов
Tiraž 500
Str. VIII-XIV: Jakov Černjihov konstruktivista koji je omogućio dekonstruktivizam / Ranko Radović
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
Predmetne odrednice Arhitektonske konstrukcije

„Konstrukcija arhitektonskih i mašinskih formi“ Jakova Černjihova jedno je od ključnih dela sovjetskog konstruktivizma i avangardne arhitektonske teorije između dva svetska rata. Objavljena 1931. godine u Lenjingradu, ova knjiga predstavlja pokušaj da se konstruktivizam sistematizuje ne samo kao arhitektonski stil nego kao univerzalni princip oblikovanja, mišljenja i organizacije forme. Černjihov u njoj povezuje arhitekturu, industrijski dizajn, mašinske strukture, grafiku i teatarsku scenografiju, razvijajući ideju da konstrukcija nije samo tehnički postupak već estetski i filozofski princip modernog doba. Knjiga je istovremeno teorijski traktat, vizuelni eksperiment i svojevrsni atlas futurističkih mogućnosti arhitekture.
Posebnu vrednost dela čine Černjihovljeve grafičke kompozicije i „arhitektonske fantazije“, po kojima je postao svetski poznat. Njegovi crteži monumentalnih industrijskih gradova, dinamičnih konstrukcija, visećih platformi, mašina i fantastičnih građevina spoj su konstruktivizma, ekspresionizma i futurizma. Iako mnoga od tih rešenja nikada nisu bila namenjena praktičnoj realizaciji, autor ih je smatrao važnim sredstvom za razvijanje konstruktivnog mišljenja i obrazovanje novih generacija arhitekata. Černjihov je verovao da arhitektura mora izražavati energiju mašinskog doba, ritam industrijalizacije i novu estetiku tehnike. Njegove vizije snažno su uticale na kasniju arhitekturu, posebno na dekonstruktivizam i rad autora poput Zahe Hadid, koja je otvoreno govorila o njegovom uticaju.

SADRŽAJ
Predgovori ruskom izdanju / XV–XIX
Jakov Černjihov konstruktivista
koji je omogućio dekonstruktivizam / VIII
PROBLEMI KONSTRUKTIVIZMA U NJIHOVOM ODNOSU PREMA UMETNOSTI / 1
KONSTITUCIJA KONSTRUKTIVIZMA
A. Potreba za konstruktivnim stvaralaštvom / 9
B. Smisao konstruktivizma / 14
C. Pravci i osnovi konstruktivizma / 16
D. Ideje konstruktivizma / 29
E. Melodija konstruktivizma / 40
F. Zakoni konstrukcije / 53
PROUČAVANJE KONSTRUKTIVIZMA
1. Pojam konstruktivizma / 63
2. Nastanak konstruktivnih principa / 63
3. Osnovi konstruktivizma / 63
4. Elementi konstrukcija / 71
5. Pravila i norme konstruktivizma / 73
6. Tipovi konstrukcija / 83
7. Prisutnost konstruktivizma / 91
8. Počeci i etape konstrukcije / 95
9. Osećanje konstruktivnosti / 102
10. Snaga i konstrukcija / 107
11. Konstruktivne fantazije / 110
12. Ritam i konstrukcije / 121
OBLIKOVANJA KONSTRUKCIJE
1. Apstraktna rešenja konstrukcija / 127
2. Očigledna rešenja konstrukcija / 150
3. Taktika očiglednog konstruktivizma / 167
4. Osnove konstruktivizma / 170
5. Zaključci i izvodi (sinteza) / 172
PRILOG U BOJI – ARHITEKTONSKE FANTAZIJE / 209

Jakov Georgijevič Černjihov (1889–1951) bio je sovjetski arhitekta, grafičar, pedagog i teoretičar arhitekture, jedna od najneobičnijih figura ruske avangarde. Rođen u Pavlogradu, školovao se u Petrogradu, gde je studirao slikarstvo i arhitekturu. Pored projektantskog rada intenzivno se bavio pedagogijom i razvio sopstvene metode podučavanja grafičkog izražavanja, smatrajući da su crtanje i geometrijska disciplina osnov svakog arhitektonskog mišljenja. Tokom dvadesetih i tridesetih godina objavio je niz uticajnih knjiga, među kojima se izdvajaju „Osnove savremene arhitekture“, „Konstrukcija arhitektonskih i mašinskih formi“ i „Arhitektonske fantazije“. Iako je projektovao veliki broj industrijskih objekata i kompleksa, svetsku reputaciju stekao je prvenstveno svojim vizionarskim crtežima i teorijskim radovima. Nakon sloma konstruktivizma u staljinističkom periodu bio je izložen kritikama i potisnut iz zvanične sovjetske arhitekture, ali je njegovo delo kasnije rehabilitovano i danas se smatra jednim od najvažnijih doprinosa avangardnoj arhitektonskoj imaginaciji XX veka.

MG P31 (N)