Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Oblast: Arhitektura
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Ranko Radovic - Zivi prostor

Nezavisna izdanja Slobodana Masica, Beograd, 1979.
Meki povez, primerak numerisan brojem 101, prvi list je odlepljen od poveza, 126 strana.
RETKO IZDANJE!

Ранко Радовић (Подгорица, 18. август 1935 — Београд, 15. фебруар 2005) био je српски архитекта, универзитетски професор, сликар, и теоретичар архитектуре. Након његове смрти је установљена награда која носи његово име. Једини је домаћи архитекта чије је дело „Спомен кућа битке на Сутјесци” увршћено у књигу Чарлс Џенкса, Еволутивно стабло, 1991, 1993. године.[1]
Биографија

Магистрирао је 1971. године у Београду, код професора Оливера Минића. Докторирао је у Паризу 1980. године на Сорбони, код проф. Бернара Доривала.[1]
Просветни рад

Започео је професорску каријеру на Архитектонском факултету Универзитета у Београду (1972—1992), где је предавао „Савремену архитектуру и урбанизам“. Почетком ратних деведесетих одлази у Јапан, где је наставио професуру. Три године је провео у Јапану и још пет у Финској. Његов боравак у Јапану је подстакао низ предавања о архитектури Јапана на Коларчевом народном универзитету.[1]

По позиву, 1996. године оснива и води „ Школу Архитектуре“, Смер за архитектуру и урбанизам, Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду. Готово 30 година руководио је последипломским студијама из савремене Архитектуре у Београду и Новом Саду.

Радовић је био редовни професор Универзитета у Новом Саду, Универзитета уметности у Београду, Техничког универзитета у Хелсинкију, Финска и Универзитета Цукуби, Јапан. Био је предавач на више од 20 универзитета у Риму, Палерму, Стокхолму, Паризу, Киону, Мелбурну, Хјоту, Лисабону.[1]

Био је председник International Federation for Housing and Planning (IFHP) (Међународна федерација за урбанизам и становање, 1984-1992), члан Савета International Union of Architects (UIA) (Међународна унија архитеката, 1984-1990) и члан Дукљанске академије наука и умјетности у Подгорици.
Политички рад

Радовић није исказивао интересовање за политику, али је изабран у владу Црне Горе премијера Мила Ђукановића јануара 2003. године. Био је потпуно несвакидашњи и оригиналан министар, када је пар дана по именовању затражио да му се као службено возило министарства додели бицикл.[2] Оставку на место министра подноси 11. септембра 2003. године,[3] а свој бицикл је поклонио најбољем ученику једне подгоричке основне школе.[1]
Награде

1987. Награда Београдског салона
1997. Награда УЛУПУДС за животно дело
1997. Вукова награда

Наслеђе
Главни чланак: Награда Ранко Радовић

Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС) додељује награду „Ранко Радовић“.[1]

Награда се додељује: аутору најбољег текста о архитектури и аутору најзначајнијег архитектонског дела насталог у прошлој години.
Дела
Архитектонска

16 урбанистичких пројеката за насеља у Југославији, Финској и Луксембургу
Занатско-услужни центар „Градић Пејтон“ на Чубури, Београд, 1968-1971.
Скупштина општине, Аранђеловац, 1974.
Спомен-кућа битке на Сутјесци, Тјентиште, 1964-1971.
Спомен обиљежје Љутотук, у Даниловград, 1975.
Пошта, Врњачка Бања, 1975-1977.
Банка, Врњачка Бања, 1976-1979.
Хотел „Партизанка“ у Врњачкој Бањи, 1977, 1985.
Пошта / банка, Апатин, 1986.
Атеље 212 у Београду ,1992.
Надградња ФТН, Нови Сад, 1996.
Хала, Димитровград, 1996-2001.

Књижевна

Објавио је преко 300 научних и стручних студија и есеја, 14 књига (3 у иностранству). Такође је аутор више од 30 ТВ емисија и серија о архитектури. Писао је за бројне архитектонске часописе.

О архитектури, Клуб Младих Архитеката, Београд, 1971.
Физичка структура града, ИАУС, Београд, 1972.
Градски центри, Архитектонски факултет, Београд, 1976.
Живи простор, Независна издања Слободана Машића, Београд, 1979.
Форма града, STYLOS, Novi Sad, 2003 / Orion art, Београд, 2003 / Грађевинска књига, Београд, 2009.
Антологија кућа, Грађевинска књига, Београд, 1985,1988,1989,1991.
Нова антологија кућа, Грађевинска књига, Београд, 2007.
Савремена архитектура, STYLOS, Нови Сад, 1998,2001.
Врт или кавез, Прометеј, Нови Сад, 1995.
Нови врт и стари кавез, STYLOS, Нови Сад, 2005.