ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1981
Autor: Domaći
Oblast: Metalurgija
Jezik: Srpski

66213) FIZIČKA METALURGIJA Fizika čvrstoće i plastičnosti 1 , Đorđe Drobnjak , Tehnološko metalourški fakultet Beograd 1981 ,
Fizika čvrstoće i plastičnosti proučava strukturu metala i njen uticaj na mehaničke osobine, odnosno na ponašanje metala pod uticajem naprezanja. Nakon manjeg stepena elastične deformacije metali se pod uticajem naprezanja plastično deformišu i lome, pri čemu lomu, po pravilu, prethodi manji ili veći stepen plastične deformacije. Plastična deformacija i lom se mogu javiti pod uticajem kvazistatičkih naprezanja (zateznih, pritisnih itd.), udarnih naprezanja, dinamičkih naprezanja, trajnih statičkih naprezanja na povišenim temperaturama, itd. U ovoj knjizi se, međutim, pretežno posmatra ponašanje metala pod uticajem kvazistatičkih zateznih naprezanja, sa naglaskom na plastičnoj deformaciji metala.

Mehaničke osobine u celini, a proces plastične deformacije posebno, mogu se razumeti samo ako se poznaje teorija dislokacija. Zato su, u Delu I ove knjige, koji je posvećen greškama u rešetki, opisane u sažetom obliku osobine dislokacija. Na početku Glave 3, koja je posvećena dislokacijama, date su geometrijske osnove klizanja. Uslov za razumevanje geometrije klizanja u kristalima i geometrije dislokacija je da se poznaju kristalografija i stereografska projekcija. S obzirom da je za razumevanje, ne samo ovih već i više drugih delova ove knjige, potrebno da se dobro poznaje stereografska pro-jekcija, to se njene osnove daju u Prilogu B. Čvrstoća i plastičnost metala ne zavise samo od strukture već i od oblika naprezanja. Na primeru kristala učinjen je pokušaj da se objasni uticaj oblika naprezanja na plastičnost. U tom cilju u Prilogu A analiziran je fizički smisao raznih oblika naprezanja. Pored dislokacija, koje spadaju u linijske greške, u Delu I su u posebnim glavama opisane praznine, koje spadaju u tačkaste greške (Glava 2), zatim dvojnici (Glava 4) i granične površine (Glava 5), koje spadaju u ravanske greške. Praznine nemaju tako velikog uticaja na mehaničke osobine kao dislokacije, ali npr. igraju veliku ulogu pri kretanju dislokacija mehanizmom uspinjanja-spuštanja. Dvojnikovanje, pod određenim uslovima, predstavlja važan dopunski mehanizam plastične deformacije, a sami dvojnici značajno utiču na mehanizam klizanja. Međutim, pored dislokacija, daleko najvažnije greške u polikristalnim agregatima su granične površine (npr. granice zrna i subzrna, međufazne granice itd.). Iz tih razloga granične površine su detaljnije opisane u posebnoj glavi.
Deo II je posvećen deformaciji i raznim mehanizmima ojačavanja. Deformacija i deformaciono ojačavanje kristala (Glava 6) predstavljaju polaznu tačku za razumevanje ponašanja polikristalnih agregata (Glava 7) i kompleksnijih sistema, kao što su čvrsti rastvori (Glava 8) i legure koje sadrže sekundarne faze (Glava 9). Osnovni cilj u Glavi 6 je da se što jasnije prikaže mehanizam deformacionog ojačavanja. Glave 8, 9 i 10 su pisane po jedinstvenom konceptu. Prvo su opisane reakcije dislokacija sa granicama zrna, rastvorenim atomima i sekundarnim fazama, zatim su definisani odgovarajući mehanizmi ojačavanja, da bi na kraju bile date deformacione karakteristike polikristal-nih agregata, čvrstih rastvora i legura koje sadrže sekundarne faze.

Deo III je posvećen ponašanju deformisanih metala pri zagrevanju. Energija koja se akumulira u metalu pri deformaciji (Glava 10), predstavlja pokretačku silu za procese oporavljanja (Glava 11) i rekristalizacije (Glava 12), koji se odigravaju pri zagrevanju deformisanih metala. Pored toga, ukoliko se zagrevanje nastavi, u rekristalisanim metalu može doći do rasta zrna. Ovaj proces je opisan u Glavi 13. Pri analizi oporavljanja, rekri-stalizacije i rasta zrna težilo se da se prvo upoznaju mehanizmi ovih procesa, a zatim da se protumači uticaj raznih metalurških faktora na kinetiku procesa i promene u struk-turi koje prate odvijanje procesa.

Deo IV je posvećen teksturi metala. Najvažnija karakteristika strukture defor-misanih metala je usmerena orijentacija ili tekstura (Glava 14). Transformacija teksture deformacije u teksturu žarenja opisana je u Glavi 15, a uticaj teksture na neke mehaničke osobine u Glavi 16.

U Delu III i IV na više mesta su dati primeri koji pokazuju kako poznavanje mehanizma rekristalizacije i rasta zrna može da se iskoristi za dobijanje željene veličine zrna ili teksture.

Deo V se sastoji iz dva priloga. U Prilogu A su definisani svi oblici naprezanja i deformacije, kao i elastične konstante. Takođe je detaljno izložena teorija ispitivanja na zatezanje. Ispitivanje na zatezanje predstavlja najpogodniji način da se analizira plastičnost metala, jer se zavisnost između naprezanja i plastične deformacije može prikazati relativno jednostavnim analitičkim izrazima. Da bi se neki pojmovi razjasnili čitalac se često upućuje na prilog A, pa je korisno upoznati sa sadržajem Priloga A, pre nego što se pređe na čitanje Glava 3 do 9. Isto važi za Prilog B, koji predstavlja osnovu za Glave 14 do 16 i za neke delove Glave 3. Dobro poznavanje stereografske projekcije zahteva dosta vežbe, a bez poznavanja stereografske projekcije ne može se upoznati po-larna slika, koja jedina dovoljno dobro definiše usmerenu orijentaciju.

Knjiga je prvenstveno namenjena za univerzitetsku nastavu i prilagođena je programima nastave na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu. Uslov za razu-mevanje nekih delova je da se, pored kristalografije i stereografske projekcije, poznaju i osnove difrakcije X-zraka, difrakcije elektrona i transmisione elektronske mikrosko-pije. Podrazumeva se poznavanje metalografije i ispitivanja mehaničkih osobina.
tvrd povez, format 17,5 x 24,5 cm , latinica, 401 strana, pečat na predlistu , ilustracije, grafikoni, tabele