Godina izdanja: 2007
ISBN: 978-86-395-0485-4
Oblast: Arhitektura
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Radović, Ranko, 1935-2005 = Radović, Ranko, 1935-2005
Naslov Nova antologija kuća / Ranko Radović
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2007
Izdanje 6. izd.
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Građevinska knjiga, 2007 (Novi Sad : AMB grafika)
Fizički opis LXXI, 11-129 str. : ilustr. ; 23 x 24 cm
Drugi autori - osoba Hadžić, Ibrahim, 1944- (autor dodatnog teksta)
(karton)
Napomene Tekst štampan dvostubačno
Tiraž 1.000
Str. IV: O knjizi / Ibrahim Hadžić
Na koricama autorova slika i beleška o njemu.
Predmetne odrednice Arhitektura

UZ PETO DOPUNJENO IZDANJE ANTOLOGIJE KUĆA
Knjiga „Antologija kuća“ autora Ranka Radovića, koja se pojavila davne 1985. godine, potvrdila se u vremenu kroz četiri izdanja i brojne reprize istoimenog serijala na TV Beograd. Ovaj podatak uverljivo govori da je ova knjiga, sa nadahnuto napisanim poetsko-stručnim tekstovima, postala nezaobilazna literatura studenata arhitekture i građevinarstva, kao i svih onih koji preko neimarstva prate civilizacijski uspon čovečanstva.
Namjera autora da sa novih sedam tekstova osveži i dopuni postojeću Antologiju odražava njegovu želju da sa njima simbolično zatvori jedan ogroman vremenski period, period graditeljstva koji je trajao puna četiri milenijuma. I nije slučajno što se u ovom novom izboru našao tekst o kolosalnom kineskom zidu, najvećoj građevini na kugli zemaljskoj. Ovaj višenamenski objekat, koji je građen i dograđivan celih 2300 godina, proizvod je anonimnog i kolektivnog duha brojnih generacija. Pandan toj priči o kineskom inženjerstvu su dva eseja o dvema građevinama koje još „mirišu“ na svež malter: reč je o Operi u Sidneju, autora Jorna Utzona, i parku La Vilèt u Parizu, Bernara Čumija. Ove dve poslednje građevine, dva sjajna individualna ostvarenja, na impresivan način zaključuju drugi milenijum i rezimiraju dva tipa gradnje: tip kuće – u ovom slučaju doma za muziku i druge duhovne delatnosti, i tip uređenog prostora za boravak u eksterijeru – u ovom slučaju parka sa pratećim arhitektonskim objektima, prostora za prijatne susrete ljudi ili za porodične izlaske.
Između dve hronološki udaljene tačke od bezmalo tri hiljade godina, tu su još tekstovi o Mikelanđelovom trgu Kampidoljo u Rimu, crkvi Santa Maria della Salute u Veneciji, vili Mairea Alvara Aalta i Domu štampe braće Vesnin „Lenjingradska pravda“.
Dakle, ušli smo u treći milenijum. Nadam se da će nove građevine, koje će nastati na iskustvima prethodnog graditeljstva, inspirisati prof. Radovića za neko buduće dopunjeno, svejedno da li deseto ili dvadeseto izdanje ove Antologije. Verujem da će njegovu pažnju pleniti ostvarenja koja će iznedriti novo vreme, a da li će to biti podzemna, na vodi ili svemirska arhitektura i graditeljstvo – svejedno je. No, ne budimo previše pretenciozni – možda će to biti povratak skromnoj kolibi ili izbi.
Drago mi je što mogu da predstavim čitaocima neobičnu i po mnogo čemu izuzetnu knjigu tekstova-eseja „Antologija kuća“ arhitekte, istraživača i profesora Ranka Radovića, koja je imala svoju promociju u zapaženoj istoimenoj televizijskoj seriji rađenoj za Školski program TV Beograd. Ova knjiga nije svakodnevna publikacija – ona je antologija građevina, knjiga o delima koja su nezaobilazna u hijerarhiji graditeljstva, o kanonskim delima na kojima počiva sveukupno neimarstvo, počev od sirotinjskog ili pastirskog staništa – kolibe, koja uporedo traje uz najnovija arhitektonska ostvarenja, do Stirlingove galerije iz Štutgarta, koja je predata na upotrebu sredinom 1984. godine.
Ako bih se upitao šta je to što ovu knjigu čini izuzetnom (kao i TV seriju bliskom širokom gledalištu), odgovor bi verovatno bio u neposrednosti i konciznosti izlaganja, kao i pronalaženju jednog humanog uporišta za tumačenje dela. Radović na poseban način, preko sjajnih primera iz istorije arhitekture, dijalogizira sa onima koji odlučuju gde ćemo i kako ćemo živeti. On brani čoveka, brani život, oduševljava se prastarim ali ne dovoljno primenjivanim i upamćenim načelom „po meri čoveka“, koje deluje otrežnjavajuće, jer smo svedoci i učesnici fatalne alijenacije ličnosti i sivila megalopolisa, površnosti i nedostatka mašte i izgubljenih osećanja za duh mesta i duh vremena.
Neko će primetiti da ova „Antologija kuća“ ne govori u bukvalnom smislu o kućama već o građevinama različite namene. U ovom slučaju pojmovi „kuća“ i „antologija“ uzeti su uslovno. Kuće su definisani arhitektonski prostori u kojima „žive“ mumije, biznis, umetnička dela, ali u kolibama, palati Kacuri, Hradčanima i Južnom Amsterdamu zaista žive ljudi.
Verujem u ovih šesnaest tekstova, u šesnaest svetionika arhitekture, kao i u rad Ranka Radovića.
(Ibrahim Hadžić)

SADRŽAJ
Uz peto izdanje – O knjizi IV
I Pariški park La Vilet Bernara Čumija V
II Opera u Sidneju Jorna Utzona XV
III Vila Mairea Alvar Aalta XXIII
IV Braća Vesnini i njihova „Lenjingradska pravda” XXXIII
V Santa Maria della Salute u Veneciji XLIII
VI Mikelanđelov Kampidoljo u Rimu LIII
VII Kineski zid LXV
UVOD 11
1. Koliba-prvi oblik arhitekture 13
2. Deir el Bahari graditelj Senmuta 21
3. Partenon Iktinosa i Kalikratesa 25
4. Vila Rotonda Andrea Paladia 30
5. Palata Kacura u Kjotu 37
6. Bogorodičina crkva u Parizu 43
7. Hradčani u Pragu 51
8. Sulejmanija neimara Sinana 59
9. Vasilije Blaženi Barme i Posnika 69
10. Trojica arhitekata za jedan Versaj 77
11. Južni Amsterdam Berlagea 84
12. Svetski trgovački centar Jamasakija 91
13. „Idealna palata” poštara Ševala 98
14. Kuća Mila Gaudija 104
15. Ronšan Le Korbizje 113
16. Galerija Džemsa Stirlinga u Štutgartu 123

RADOVIĆEVA LAMPA „Na prozoru neposredno uz lampu pod čijom je svjetlošću radio veliki Bjelopavlić i istovremeno građanin svijeta Ranko Radović piše: „la vita bene spesa lunga e“, („Dobro proživljen život je dug“). Malo je uopšte ljudi koji su to mogli da napišu kao stvaralački credo i stil života, s toliko opravdanja. Ta Radovićeva blistava lampa se nije ugasila njegovom fizičkom smrću, 17. februara ove godine. Genijalni arhitekt i teoretičar te sintetičke umjetnosti građenja je samo zaustavio pedale svoga legendarnog bicikla. Neka te pedale dalje okreću rijetki, dostojni, ako ih ima i ako ih u budućnosti bude, ne samo ovdje.
To je bio čovjek izuzetan, rođen „s košuljicom“...
(Art, „Vijesti“, Podgorica, 2. april 2005) Veljko Radović (dramski pisac)

ČOVEK KOMUNIKACIJE
„...Ranko je bio čovek komunikacije rečju, crtežom, projektima, i niko pre njega nije toliko učinio za promociju i popularizaciju arhitekture...
... Renesansni čovek, profesor Radović je bio figura, profesionalno izuzetna i ljudski, za lokalne pojmove, sasvim neuobičajena: topla, doboronamerna i principijelna. Iza njega ostaje velika praznina, tišina beskonačnog. Njegova reč i samo njegovo prisustvo u „opustelom selu“ nedostajaće svima koji su se zaveštali traganjima izvan banalnog tumačenja i arogantne upotrebe arhitekture...“
(„Vreme“, Beograd, I. mart 2005.) Miloš Bobić (arhitekta)

SVESTRANOST I NEUMOR... Bio je svestrana stvaralačka ličnost srećno obdarena i izuzetnom delatnom snagom. Arhitektonsko projektovanje, pedagoški rad, publicistika, slikarstvo, afirmacija arhitekture, društvena angažovanost bile su oblasti kojim se podjednako predano posvećivao...
...Uspešan u mnogim oblastima, Ranko Radović je iznad svega bio mag govorne reči... Nažalost neće biti više Rankovih neponovljivih predavanja, ali za utehu ostaju pisana delà, crteži, građevine i studenti – mnogi od njih današnji istaknuti stvaraoci kroz čiji rad će svakako biti iskazan i deo njegovog inspirativnog i delotvornog uticaja.“
(„NIN“, Beograd, 24. februar 2005.) Milorad H. Jevtić (arhitekta)

MG104 (N)