ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2011
Oblast: Arhitektura
Jezik: Engleski
Autor: Strani

Meke korice
Engleski jezik
u boji
28 str

Vodic kroz cuveno remek delo istinskog majstora arhitekture, obuhvata objekat i spolja i iznutra.
Fallingwater, izvorno Kuća Kaufman, je kuća koju je projektovao američki arhitekta Frenk Lojd Rajt 1935. godine u ruralnom delu Pensilvanije (Mil Run, Fajet okrug), 69 km jugozapadno od Pitsburga.[4] Moderan dom, izgrađen delom iznad vodopada reke Ber Ran, je odmah po nastanku proglašen Rajtovim najlepšim delom[5]. Već 1966. godine je proglašen za nacionalni istorijski spomenik[6].

Nakon njenog završetka, Tajm je nazvao ovo zdanje Rajtovim „najlepšim delom“[7] i ono je uvršteno na Smitsonijanovu „Životnu listu od 28 mesta koja treba videti pre nego što se umre“.[8] Ova kuća je proglašena nacionalnim istorijskim obeležjem 11. maja 1976. godine.[9] Godine 1991, članovi Američkog instituta arhitekata proglasili su Kuću Kaufman za „najbolje delo američke arhitekture svih vremena“, a 2007. je zauzela 29. mesto na listi američke omiljene arhitekture prema AIA.[10]

Kuća i još sedam Rajtovih konstrukcija uvrštene su na svetsku baštinu pod naslovom „Arhitektura Franka Lojda Rajta 20. veka“ 2019.[11]

Porodica bogatih trgovaca odećom, porodica Kaufman, je posedovala komad šume s nekoliko koliba kod malog slapa na reci Ber Ran. Kada su kolibe počele da propadaju, Edgar J. Kaufman je zatražio od F. L. Rajta da mu sagradi letnikovac sa pogledom na slapove. Nakon što je posetio lokalitet, Rajt mu je savetovao da buduća kuća bude izgrađena preko slapova. Prema rečima samog arhitekta Kaufmann:

U mojim mislima vaša kuća je već poprimila oblik - potpuno u skladu s Bahovom muzikom... Želim da živite sa slapom, a ne samo da ga gledate. On bi trebalo da bude deo vašeg života.

— Kristina Haberlik, 50 klasika arhitekture 20. veka. 2001. ISBN 978-3-8067-2514-8., Gerstenberg Verlag, Hildesheim.
Građevina izgrađena od 1935.-37. godine je iznenadila vlasnika, ali i celu arhitektonsku struku. Od tada, sve do 1963. godine, Fallingwater je služio kao vikendica porodice Kaufman. Godine 1964. je pretvorena u muzej koji je do danas posetilo više od 4 miliona zaljubljenika u modernu arhitekturu.

Arhitektura
Fallingwater je pokušaj integracije kuće i predela, unutrašnjeg i spoljnog prostora. Smeštena je na šumovitom obronku, a njeno čvrsto jezgro uspravno je usađeno u gornji deo tog obronka da bi držalo ravnotežu horizontalnim terasama koje poput krakova izlaze iznad slapa. Iako su horizontalni oblici svojom bež bojom u kontrastu s vertikalnim oblicima od kamena i šumskog okruženja, oni kao da „izrastaju” iz obronka[12]. Oba sprata imaju staklene zidove zbog pogleda u prirodu, što je bila vodilja celog projekta. U prizemlju, izdignut na stubovima nalazi se glavni deo dnevnog boravka s kuhinjom, trpezarijom i terasama. Spavaće sobe na drugom spratu otvaraju se prema terasama, dok galerija čini manji gornji sprat. Krovni prozori od stakla i betona natkriljuju jedan deo dnevnog boravka, dok viseće stepenište vodi do vode.[13]

Rezultat je delo internacionalnog stila, do tada rezervisanog za velike javne građevine, smešteno u intimno okruženje divlje prirode. Kuća svojim verikalama i horizontalama i razmeštajem masa ponavlja kaskade slapova i savršeno se uklapa u predeo. Tako je u skladu s organskom arhitekturom, idejom da arhitektura treba da uskladi ljudski životni prostor s prirodom, Rajt primenio konstrukciju stubova s konzolama - horizontalnim istacima, između kojih se uvlače („skrivaju”) stambeni prostori, čime se spoljni prostori postupno „unose” u unutrašnji[14]. Nadalje, Rajt je za zidove i kamin koristio kamen pronađen na lokalitetu, a neke stene je ukomponovao u zidove, dok druge štrče iz podova. Stene na podovima su premazane voskom, tako da izgledaju kao da strše iz reke čiji se huk čuje posvuda iz kuće. Premda reka okružuje kuću, ona se može videti tek kad se izađe napolje, za šta je Rajt projektovao stepenice koje vode direktno od dnevnog boravka do vode.

Sastav konzolnih terasa/balkona, na kojima počiva fantastična vizura Fallingwatera nije bila napravljena za milione posetilaca i 2002. godine su preduzeti značajni radovi kako bi se popravile brojne pukotine u armiranom betonu. Kako je kuća izgrađena iznad tekuće vode, ona ima problem i s plesnima.[15]