pregleda
Geologija nafte - Dr. Vladimir Aksin
| Cena: |
| Stanje: | Polovan bez oštećenja |
| Garancija: | Ne |
| Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Lično |
| Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.
Pozitivne: 14506
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Rudarstvo
Jezik: Srpski
Godina izdanja: Ss
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!
Opsta geologija i geologija nafte
Prof. dr Vladimir B. Aksin, geolog, privrednik i redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Unverziteta u Beogradu, rođen je 1928. godine u Adi (Vojvodina) od oca Branislava i majke Ljubice Obrovaški. Osnovnu školu je završio u Adi (1938.), a gimnaziju u Novom Sadu (1946.). Studirao je u Beogradu na Rudarsko-geološkom fakultetu gde je diplomirao 1950. Doktorsku disertaciju iz oblasti istraživanja ležišta i gasa odbranio je 1963. godine na istom fakultetu. Posle kraćeg rada u preduzeću „Nafta“ u Lendavi (1950.-1951.) i odsluženja vojnog roka, zapošljava se 1959. godine u Preduzeću za istraživanje i proizvodnju nafte i gasa „Naftagas“ u Zrenjaninu. Rad na istraživanju ležišta nafte i gasa započinje kao mlađi geolog na istražnim bušotinama, da bi vrlo brzo postao šef Geološke službe i glavni geolog preduzeća. Sa razvojem Naftagasa, postaje direktor Sektora za istraživanje nafte i gasa (1956.-1966.). Dve godine (1966.-1968.) boravi u Libiji (Tripoli) gde je bio angažovan kao ekspert/savetnik u Rudarsko-geološkom departmanu Ministarstva industrije. U periodu 1969.-1976. radi kao pomoćnik generanlog direktora Kombinata, a zatim SOUR Naftagasa. Od kraja 1976. pa do penzionisanja 1993. je savetnik Poslovodnog odbora SOUR Naftagas i ekspert/savetnik generalnog direktora Naftne industrije Srbije (NIS).
Paralelno sa radom u privredi bio je i univerzitetski nastavnik. Za honorarnog nastavnika Rudarsko-geološkog fakulteta izabran je 1961. godine za docenta, zatim i vanrednog profesora, a 1980. godine za redovnog profesora. Predavao je na Rudarsko-geološkom fakultetu predmete Geologija nafte, Metode istraživanja ležišta nafte i gasa i Naftne provincije sveta i bio mentor ili član komisija za magistarske i doktorske disertacije u Beogradu, Novom Sadu i Zagrebu.
U cilju usavršavanja, specijalizacije i razmene iskustava, te kao član privrednih i državnih delegacija i na kongresima i simpozijumima boravio je u velikom broju država Evrope, Azije, Afrike i obe Amerike (23), a najviše i po nekoliko puta u SAD, SSSR, Mađarskoj, Rumuniji, Francuskoj i Libiji.
U toku svog radnog veka bio je dugogodišnji član Upravnog odbora Matice srpske i član Savjeta za naftu i plin JAZU, te član mnogih komisija, saveta i radnih grupa. Dugi niz godina bio je član jugoslovenske delegacije u stalnoj Komisiji SEV za naftu i gas (1971-1988) i Komiteta za privrednu i naučnoistraživačku saradnju SFRJ sa SAD, SSSR, Mađarsku i Rumuniju.
Danas je član Odbora za energetiku i Odbora za geodinamiku SANU, Odbora za prirodne nauke Matice srpske i potpredsednik je Nacionalnog komiteta lista „Naftaš“, a bio je i dugogodišnji član Uređivačkog odbora časopisa za prirodne nauke Matice srpske, te član redakcijskih pododbora (geologija, rudarstvo i energetika) za Enciklopediju Jugoslavije i Enciklopediju Vojvodine. Sada je član Uređivačkog kolegijuma Enciklopedije Novog Sada i monografije „Tija voda“ udruženja „PČESA“ iz Novog Sada.
Napisao je i objavio više od 94 i napisao je ili učestvovao u obradi 45 značajnih elaborata, analiza i studija iz oblasti geologije nafte i istraživanja i korišćenja geotermalne energije i energetike u celini. Veliki deo publikovanih dela je visokog naučnog ranga, a 6 je objavljeno u časopisima i zbornicima u inostranstvu (SAD, Velika Britanija, Italija i Mađarska).
Napisao je, knjigu „Geologija nafte„, koja služi kao univerzitetski udžbenik na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu i odgovarajućim fakultetima u Boru, Tuzli i Zagrebu. Takođe, i nekoliko skripti za fakultetsku nastavu i srednje stručne škole.
Među najvažnije njegove naučne radove spada studija „Teoretski problemi klasifikacije ležišta nafte i gasa i njen značaj za istraživanje, sa posebnim osvrtom na ležišta Banata“ (doktorska disertacija), zatim „Naftna i gasna ležišta Srbije„, „Termalne i mineralne vode Vojvodine i mogućnosti korišćenja„. U doktorskoj disertaciji je, po prvi put u nas, dat sadržajni prikaz geološke građe Panonskog basena na teritoriji Srbije, te otkrivenih ležišta nafte i gasa, a predložena je i nova klasifikacija ležišta.
Učestvovao je sam, ili u timu stručnjaka, u koncipiranju i izradi nekoliko desetina studija, analiza i razvojnih planova i programa, te projekata i investicionih programa, pa i onih strateškog i državnog značaja, posebno u delovima programa i projektima vezanih za sirovinsku bazu. Posebno pominjemo izradu studije „Analiza postojećeg stanja istraženosti energetskih sirovina – sirove nafte i prirodnog gasa, sa predlogom za intenziviranje toga istraživanja u zemlji i inostranstvu, urađeno za potrebe SIV-a“. Vodeći je autor i glavni koordinator izrade multidisciplinarne strateške studije Odbora za energetiku koja ima naslov «istraživanje i korišćenje izvora geotermalne energije u svetu i u Srbiji».
Više od 20 godina bio je recenzent elaborata o rezervama nafte i gasa za Pokrajinsku i Repupličku komisiju za verifikaciju rezervi, a pet godina za investiciona programe, odnosno glavne rudarske projekte za naftna i gasna polja. Bio je recenzent programa i planova, te savetnik za istraživanje nafte i gasa kod nadležnih preduzeća u Sloveniji, Bosni i Srbiji.
U svom praktičnom radu na istraživanju i razradi ležišta nafte i gasa, kao i u naučnom radu, najviše se bavio proučavanjem tipova ležišta nafte i gasa, te metodama istraživanja različitih tipova ležišta, uz praktičnu primenu. Bavio se ekonomskom problematikom istraživanja i proizvodnje nafte i gasa i energetike u celini. Od 1975. godine intenzivno se bavi istraživanjem i korišćenjem geotermalnih voda.
Prof. V. Aksin je veoma zaslužan za istraživanje ležišta nafte i gasa u Panonskom basenu i za otkrivanje mnogih naftnih i gasnih polja u Vojvodini i Pomoravlju, a ostvario je i značajne rezultate na proučavanju istraživanja i korišćenja geotermalne enerije.
U toku svog veka dobio je brojna priznanja (plakete, zahvalnice i dr.). te novčane nagrade, a odlikovan je Ordenom rada sa zlatnim vencem i zatim Ordenom rada sa crvenom zastavom, isključivo radi postignutih rezultata istraživanja ležišta nafte i gasa.
☑ Zamolio bih clanove koji zele licno preuzimanje, da ne postavljaju uslove kako, sta, gde... licno preuzimanje je na mojoj adresi na Telepu, ako Vam to ne odgovara kupujte od nekog drugog.
☑ Svi predmeti su fotografisani na prirodnom svetlu, nema nikakvih filtera, efekata ili neceg slicnog !
❗❗❗ NE SALJEM U INOSTRANSTVO ❗❗❗
☑ Dobro pogledajte fotografije, da ne dodje do nekog nesporazuma!
☑ Tu sam za sva pitanja!
☑ Knjige saljem nakon uplate!
☑ POUZECEM SALJEM SAMO CLANOVIMA BEZ NEGATIVNIH OCENA!!!! Takodje ne saljem clanovima koji su novi tj. bez ocena!!!
☑ Filmski plakati:
☑ Molim Vas da ne ocekujete od plakata da izgledaju kao da su sada izasli iz stamparije, ipak neki od plakata imaju godina... i mi se nakon 50 godina zguzvamo :) Trudim se da ih sto bolje fotografisem kako bi ste imali uvid u stanje.
☑ Sto se tice cena plakata, uzmite samo u obzir da su ovo originalni plakati iz perioda filma, i da kada bi ste hteli da napravite (odstampate) bilo kakav filmski plakat sa intereneta kostalo bi Vas verovatno vise od hiljadu dinara...
☑ Antikvarne knjige:
☑ Sto se tice antikvarnih knjiga, molim Vas da ne ocekujete da knjige koje su stare neke i po 150 godina budu u savrsenom stanju, budite srecni sto su uopste pozivele toliko vremena i sto je informacija jos uvek u njima, a stanje kakvo je takvo je, uvek mogu da se odnesu da se prekorice i malo sreda, pa da opet dobiju malo svezine, naravno ko to zeli.
Toni Morison (engl. Toni Morrison, rođ. 18. februara 1931, rođena Kloi Ardelija Voford,[2] — 5. avgust 2019[3]), bila je književnica i profesorka. Dobila je Nobelovu nagradu 1993. za sabrana dela. Laureat je Pulicerove nagrade. Dela joj odišu epskim temama, živim dijalozima, izuzetno detaljnim crtama afroameričkih likova. Objavila je seriju dečjih knjiga sa sinom Slejd Morisonom.
Mladost
Rođena je kao Kloi Entoni Voford (engl. Chloe Anthony Wofford) u Lorejnu, Ohajo.[4] Drugo je od četvoro dece, iz radničke porodice. Kao dete stalno je čitala (među omiljenim piscima su joj bili Džejn Ostin i Lav Tolstoj). Njen otac, Džordž Voford, varilac po zanimanju, često bi joj govorio afroameričke narodne priče (metod pripovedanja koji će kasnije prožeti njena dela). Kada je imala oko 15 godina, bilci su linčovali dva crna biznismena koji su živeli u njenoj ulici. Morison je rekla: „On nam nikada nije rekao da je video tela. Ali on ih je vidio. I to je bilo previše traumatično, mislim, za njega.”[5] Uskoro nakon linča, Džordž Voford se preselio u rasno integrirani grad Lorejn (Ohajo), u nadi da će pobeći od rasizma i osigurati profitabilno zaposlenje u rastućoj industrijskoj ekonomiji u Ohaju. On je radio razne poslove i kao zavarivač za US Stil. Ramah Voford je bila domaćica i posvećeni pripadnik Afričke metodističke episkopalne crkve.[6]
Morisonova je 1949. upisala Univerzitet Hauard i studirala društvene nauke. Pod izgovorom da se Kloi teško izgovara, menja ime u Toni. Zvanje magistra engleske književnosti stekla je na univerzitetu Kornel 1955, a Univerzitet u Oksfordu dodelio joj je titulu počasnog doktora 2005.
Karijera
Odraslo doba i uređivačka karijera: 1949–1975
Godine 1949, ona se upisala na Univerzitet Hauard u Vašingtonu, tražeći društvo crnih intelektualaca.[7] Dok je bila u Hauardu, prvi put se susrela sa rasno odvojenim restoranima i autobusima.[5] Diplomirala je 1953. godine sa dipl. na engleskom i nastavila školovanje da stekne magisturu umetnosti na Univerzitetu Kornel 1955. godine.[8] Njena magistarska teza nosila je naslov „Tretman otuđenih Virdžinije Vulf i Vilijama Foknera.“[9] Predavala je engleski, prvo na Teksaškom južnom univerzitetu u Hjustonu od 1955. do 1957. godine, a zatim na Univerzitetu Hauard u narednih sedam godina. Dok je predavala na Hauardu, upoznala je Harolda Morisona, jamajskog arhitektu, za koga se udala 1958. Njihov prvi sin rođen je 1961. godine, a ona je bila trudna sa svojim drugim sinom kada se razvela od Harolda 1964.[10][11][12]
Nakon razvoda i rođenja njenog sina Slejda 1965, Morisonova je počela da radi kao urednica za L. V. Singer, odeljenje za udžbenike izdavača Random Hause,[6] u Sirakuzi, Njujork. Dve godine kasnije, prešla je u Random Hause u Njujorku, gde je postala njihova prva crna žena viši urednik u odeljenju za beletristiku.[13][14]
U tom svojstvu, Morison je igrala vitalnu ulogu u dovođenju crnačke književnosti u mejnstrim. Jedna od prvih knjiga na kojima je radila bila je prelomna Savremena afrička književnost (1972), zbirka koja je uključivala radove nigerijskih pisaca Vola Sojinke, Činua Ačeba i južnoafričkog dramaturga Atola Fugarda.[6] Ona je podstakla novu generaciju afroameričkih pisaca,[6] uključujući pesnika i romanopisca Tonija Kejda Bambaru, radikalnu aktivistkinju Anđelu Dejvis, Crnog pantera Hjuija Njutna[15] i noveliskinju Gejl Džons, čije je pisanje Morisonova otkrila. Takođe je objavila autobiografiju otvorenog poznatog šampiona Muhameda Alija iz 1975. godine, pod nazivom The Greatest: My Own Story. Pored toga, objavila je i promovisala rad Henrija Dume,[16] malo poznatog romanopisca i pesnika kojeg je 1968. godine ubio tranzitni službenik u njujorškoj podzemnoj železnici.[5][17]
Među drugim knjigama koje je Morisonova razvila i uredila je Crna knjiga (1974), antologija fotografija, ilustracija, eseja i dokumenata o životu crnaca u Sjedinjenim Državama od vremena ropstva do 1920-ih.[5] Izdavačka kuća Random Hause nije bila sigurna u pogledu ovog projekta, ali je njegovo objavljivanje naišlo na dobar prijem. Alvin Bim je recenzirao antologiju za klivlendskog Plejn Dilera, pišući: „Urednici, poput romanopisaca, imaju decu mozga – knjige koje smišljaju i oživljavaju bez stavljanja sopstvenih imena na naslovnu stranu. Gospođa Morison ima jedno od ovih u prodavnicama sada, a časopisi i bilteni u izdavačkoj delatnosti su oduševljeni, govoreći da će proći kao vrući kolači.`[6]
Promovisanje afroameričke književnosti
Godine 1958. udaje se za Harolda Morisona, rađa dvoje dece ali se i razvodi 1964. Posle razvoda seli se u Njujork, gde radi kao urednik. 18 meseci kasnije postaje jedan od urednika njujorškog sedišta poznate izdavačke kuće Random House.
Kao urednik, igrala je važnu ulogu u približavanju afroameričke književnosti ka mejnstrimu. Uređivala je između ostalih i knjige Toni Kejd Bambara i Gejl Džonsa. Morison je bila profesor društvenih nauka na Univerzitetu u Prinstonu, od 1989. Taj radni odnos je prekinula 2006.
Trenutno radi za američki periodični magazin „Nacija“ (The Nation)
Politika
Izazvala je bezmalo skandal nazvavši Bil Klintona „prvim predsednikom crncem“ dodavši kako „Klinton ispoljava gotovo svaku crtu „afroamerikanstva“: odrastao uz samohranog roditelja, rođen siromašan, radničke klase, svira saksofon, dečko iz Arkanzasa koji obožava Mekdonalds i brzu hranu.`
Predmet: 82192829
