ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1962.
Oblast: Arhitektura
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Beograd 1962. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, veliki format (27,5 cm), 297 strana.
Napomena: iskrzane ivice korica; u knjizi tragovi grafine olovke (uredno obeležen tekst); na zadnjih tridesetak strana, na krajnjoj ivici listova, tragovi polivanja vodom (talasasti); ako se to izuzme, knjiga je veoma dobro očuvana.




Knjiga `Arhitektura starog veka` je jedno od najvažnijih dela u srpskoj literaturi posvećenoj istoriji arhitekture. Aleksandar Deroko, kao istaknuti arhitekta, istoričar umetnosti i akademik, je svojim radom ostavio neizbrisiv trag u proučavanju i popularizaciji arhitekture.


Ova knjiga, koja je deo šire serije, fokusira se na arhitekturu drevnih civilizacija. Deroko je u njoj sistematično i detaljno obradio arhitektonske stilove i spomenike od praistorije do kasne antike. To uključuje arhitekturu:
• Mesopotamije i Egipta: Analizira se izgradnja hramova, grobnica i palata, s posebnim naglaskom na piramide, zigurate i hramove poput Karnaka.
• Drevne Grčke: Objašnjavaju se klasični redovi (dorski, jonski, korintski), tipovi hramova i značajni spomenici kao što su Partenon i Erehtejon.
• Rimskog carstva: Opisuju se inovacije u građevinarstvu, upotreba betona, izgradnja akvadukata, amfiteatara (Koloseum) i bazilika.

Derokov pristup karakteriše izuzetna pedantnost i duboko razumevanje materije. On ne samo da opisuje građevine, već i objašnjava kontekst njihovog nastanka — društveni, religiozni i tehnološki. Knjiga je bogato ilustrovana, s brojnim crtežima i fotografijama, što je čini ne samo informativnom, već i vizuelno privlačnom.

`Arhitektura starog veka` je fundamentalno delo koje se i danas koristi kao osnovni udžbenik na fakultetima i kao nezaobilazna referenca za sve ljubitelje istorije umetnosti i arhitekture. Njen značaj leži u tome što je na jasan i pristupačan način objedinio obimnu građu, čineći je dostupnom široj publici.
Aleksandar Deroko je svojim radom pokazao da istorija arhitekture nije samo niz tehničkih podataka, već živa priča o ljudskom stvaralaštvu i civilizaciji. Kroz ovu knjigu, on je uspeo da približi lepotu i monumentalnost drevnih građevina savremenom čitaocu.