ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2017
Autor: Domaći
Oblast: Elektrotehnika
Jezik: Srpski

SV 9
60803) Rođenje humanoidne robotike , Ivan Stanić , Muzej nauke i tehnike Beograd 2017 , katalog izložbe
Autor izložbe, kustos Muzeja nauke i tehnike, Ivan Stanić izložbom ukazuje na značaj Centra za robotiku, na njegova fundamentalna istraživanja koja su ga sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka učinila kolevkom moderne robotike u svetu.

U Centru su se rodile ideje i teorije, koje su zajedno sa praktičnim dostignućima, uticale na razvoj i tok svetske robotike, posebno u Japanu, SAD, Rusiji i Francuskoj.

`Malo ljudi zna da su se pionirski koraci i značajne stvari koje su uticale na razvoj robotike u svetu, zapravo desile u Beogradu šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka`, ističe Stanić u razgovoru za Tanjug.

Sve je počelo, kako podseća, razvojem takozvane `beogradske šake`.

Profesori Rajko Tomović i Milan Rakić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu započeli su 1963. godine pionirski rad na izradi veštačkog organa sa čulom dodira i 1964. konstruisali model prve u svetu protetičke robotske šake na eskterno napajanje.

Ta šaka je čak poslata u SAD na istraživanje i trebalo je da pomogne američkim naučnicima da reše problem hvatanja u misiji Apolo na mesecu, ali je ona bila namenjena ljudima i za hvatanje manjih stvari.

Sledeći važan korak bila je Teorija nula momenta ili Tačka nula momenta koju je formulisao profesor Miomir Vukobratović 1968. koja se danas koristi u Japanu za hodanje svih dvonožnih robota, poput Asima, jednog od najnaprednijih robota koje je proizvela firma `Honda`.

Godine 1972. napravljen je pneumatski aktivni egzoskelet namenjen paraplegičarima i jedan primerak je dostavljen Centralnom institutu za traumatologiju i ortopediju u Moskvi, a dve godine kasnije stvoren je prvi egzoskelet u svetu koji je koristio elektromotore kao aktuatore i može se smatrati prethodnikom savremenih humanoidnih robota koje pokreću humanoidni motori.

Iz te rehabilitacione robotike proizašao je 1978. prvi jugoslovenski industrijski robot UMS1- prvi industrijski robot antropomorfnog tipa u svetu.
mek povez, format 21 x 24 cm , ilustrovano, dvojezično srpsko - engleski, 56 strana, tiraž 300 primeraka