ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 394
Autor: Domaći
Oblast: Metalurgija
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Korozija (srednjovj. lat. corrosio, od lat. corrodere: nagrizati) je trošenje konstrukcijskih materijala hemijskim delovanjem fluida (gasova ili tečnosti). Korozija razara metale i neorganske nemetale (npr. beton), a učestvuje i u oštećivanju (degradaciji) organskih materijala (polimernih materijala, drva). U geologiji je korozija opšti naziv za hemijsko trošenje stena.

Korozija (rđa) je fizičko-hemijski proces oksidacije gvožđa. Pod običnim uslovima se odvija pod uticajem kiseonika, vodene pare, ugljen-dioksida. Za razliku od gvožđa neki metali kao aluminijum, kalaj, se prevlače kompaktnim slojem oksida koji štiti metal od korozije.[1][2][3]

U tehnici valja razlikovati hemijsku i elektrohemijsku koroziju. Hemijskoj koroziji podložni su metali i provodljivi nemetali (na primer grafit) u neelektrolitima, to jest u suvim plinovima i u neprovodnim tečnostima (na primer u mazivim uljima), te neprovodni nemetali (beton, keramika, staklo, kamen, polimerni materijali, drvo) u plinovima i tečnostima. Elektrohemijskoj koroziji podležu metali i provodljivi nemetali u elektrolitima, to jest u vodi i vodenim rastvorima, u vlažnom tlu, u rastopima soli i hidroksida, te u vodi koja potiče iz vlažnog vazduha ili drugih gasova u obliku filma ili kapljica.

Korozija se u tehnici često javlja istodobno ili uzastopno s mehaničkim oblicima smanjivanja upotrebne vrednosti metalnih predmeta. Postoje dve grupe takvih pojava. U prvoj grupi, kao i prilikom korozije, metal gubi masu (abrazija i erozija, to jest trošenje metala trenjem zbog relativnog kretanja prema čvrstim ili fluidnim materijama). To se događa, na primer u cilindrima motora s unutrašnjim sagorevanjem, u cevovodima i pumpama. U drugoj grupi tih pojava masa materijala se ne smanjuje, ali mu se pogoršavaju svojstva ili menja oblik. Tako prilikom zamora opada čvrstoća metala pod uticajem dinamičkih naprezanja, a puzanjem nastaje trajna deformacija metala dugotrajnim delovanjem naprezanja. Zamor nastaje na primer, na delovima vozila i na mašinama koji rade periodični, a puzanje u konstrukcijama koje su na povišenim temperaturama izložene mehaničkom opterećenju.[4]

Korozija uzrokuje goleme materijalne štete, a često i nesreće s katastrofalnim posledicama. Zaštita od korozije sprovodi se nanošenjem prevlaka (bojenje) i promenom okolnosti. Nanošenje metalnih prevlaka (metalizacija) obuhvata uranjanje u rastop (na primer u rastop cinka ili vruće pocinkavanje), vruće prskanje (šopiranje), platiranje, navarivanje, difuzijsku metalizaciju, naparivanje, galvanizaciju ili elektroplatiranje, hemijsku redukciju i tako dalje. Neorganske nemetalne prevlake postižu se emajliranjem, oksidacijom, na primer bruniranjem čelika i anodizacijom ili eloksiranjem aluminijuma (anodna oksidacija), zatim fosfatiranjem, hromatiranjem, platiniranjem i slično, dok se organske prevlake nanose premazivanjem bojama i lakovima, plastifikacijom, gumiranjem, bitumenizacijom, omatanjem folijama i drugo....