Godina izdanja: 2021
ISBN: 978-86-7924-248-8
Oblast: Arhitektura
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

KOZMOS : KOSMOS : ARHITEKTURA - ISTRAŽIVANJE NA PROSTORNIM GRANICAMA

Mek povez sa omotom format: 15x18cm, 167strana, ilustrovano, izdavač: ARHITEKTONSKI FAKULTET - Beograd

Prvi put, kontekst u kome treba razvijati rešenja se ne nalazi na Zemlji, pa je tako (re)defininisan odnos arhitektura-predeo, konceptualizacijom i projektnim istraživanjem u datom kontektstu. A kontekst je raznolik, od Meseca preko Venere, Neptuna, Marsa, gravitacione orbite do planete Sirijus. Ideja se ne da osloniti na postojeće stanje, okolinu ili prošlost pa su studenti svoja uporišta tražili i nalazili u kinematografiji, literaturi, umetnosti ili u aktuelnim pitanjima naše stvarnosti koja i dalje muče naučni svet. Upravo to traganje potvrdilo je tezu o neophodnosti transdiscipliranog pristupa u stvaranju i razvijanju svesti o karakteristikama procesa projektovanja.

Gde je danas arhitekt u svetu?
I tema ovogodišnjeg venecijanskog bijenala „Kako ćemo živeti zajedno?“ podseća na potrebu sagledavanja problema današnjice, na hitnost rešenja i novih okvira u kojima će zajednička budućnost biti uspešnija i humanija. Tako nas i ovaj, apstraktan zadatak arhitekture o prostorima daleke budućnosti uči da razmišljamo unapred, praveći višedecenijske planove spremne da se sa svakom novom generacijom preispitiju i unapređuju. Zato je važno početi, iako na prvi pogled sve izmiče našim mogućnostima i prevazilazi, odnosno preispituje tradicionalne okvire arhitekture kao profesije. Gde je danas arhitekt u svetu? Arhitekta – inženjer – umetnik – filozof – stvaraoc, zaključićemo danas: jedan neodvojivi deo sadašnjice, kao i budućnosti o kojoj za sada samo maštamo i crtamo.

Arhitektura za nove svetove
Radovi dotiču teme poput sintetičkog raja, teorije kosmičkih struna, transporta resura na južnom Mesečevom polu, uzgajanje biljaka u svemiru, teleportacije, simultanog sagledavanja forme kroz sve talasne dužine elektromagnetskog spektra, entropije, svemirskog otpada, kolonizacije svemira, utopije svemirskih gradova ili pak, muzeja svemira na Avali. U naporima da se zakoni fizike razumeju, i da se o arhitekturi u međuplanetarnom sistemu ne misli samo kroz prizmu fikcije i potpuno nemogućeg stava, studentima je pomagao Nenad Milovanović, astrofizičar u Astronomskoj opservatoriji Beograd na čemu su oni neizmerno zahvalni.

Pored toga što je svojevrstan prilog pedesetoj godišnjici od prvog sletanja na Mesec, projekat COZMOS rezultat je beskompromisnog rada i vere u potencijal arhitektonskog stvaralaštva. Misliti izvan granica, misliti nemoguće, nisu nove teme u arhitektonskom obrazovanju, ali je svejedno važno govoriti o svakom sledećem koraku ka sagledavanju (mogućih) prostora i svetova. Svi oni zajedno čine integralni deo učenja i obrazovanja arhitekata; govore o rečima neobjašnjivoj suštini arhitekture, neodvojive od umetnosti i budućnosti.

Studenti
Studenti: Danijela Mirković, Darija Arsenijević, Dragana Ranđelović, Luka Mišić, Milena Arsić, Minja Mladenović, Milica Grujičić, Marija Kovačević, Nikola Živadinović, Nenad Stijović, Nikola Mitrović, Olja Popović, Sara Račić, Sara Stanković, Sofija Bjegović, Stefan Danilović, Teodora Vasić.