Када смо свесни критика које упућују Великом кнезуНиколи, као Главнокомандујућем руске војске, у походу наТурску 1877-те, онда нас веома изненађује овај спис који јенаписао генерал турске војске, истовремено и учесник у истомрату на страни Турака, као нижи чин тада, где он критикујетурског Главнокомандујућег, Абдул Керима.Многи су правци критиковања старог главнокомандујућег, а једна одосновних је лако, чак прелако, форсирање једне велике рекекаква је Дунав од стране руске војске.Такву неактивност и пасивност, мртвило турске војске,која би по критичару, будућем генералу а тада нижемофициру, морала бити кажњена од стране непријатеља, каошто и јесте - никако не одобрава!Нису је одобравали ни остали млади официри с којима јеон онда био у контакту, па и један француски официр који јетада био као посматрач, у ПРИЈАТЕЉСКОЈ ТУРСКОЈ ВОЈСЦИ!Како се ређају замерке Главнокомандујућем, тако сезамера и смена војном врху истог недуго затим.Писац, такође, веома мудро разматра какве би свеособине морао да има Главнокомандујући било које војске, тезакључује да он никако не би требало да има на рамениматерет година, терет неких хроничних болести и осталихсметњи - довољна је сметња, односно брига успех његовихармија, тако да мора да буде способан да се потпуноконцентрише управо на то, на борбу!Интересантно је укрстити копља критичара једног идругог Главнокомандујућег, али, мора се имати увек у виду дасу Руси кренули са недовољно снага и истовремено имали усвојим редовима Руског цара, Александра другог, те је војска,односно руски штаб морао пре свега да развијање својихформација прилагоди условима његове максималнебезбедности!******Autor Izet Faud pašaNaslov Ispuštene prilikeМЕКИ ПОВЕЗ, А5-ФОРМАТ, ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ, 210 СТРАНА!15/41