`Јоште док сам се учио у царској академији художества у Бечу, осетио сам у себи велику жељу и природни позив за живописањем дивне и дичне наше Србске народне Повестнице. Таки има у њој красних и за живописање згодних догађаја, да би и Рафаело, и Мијаило Анђело (Микеланђело) и Kоређо и Тицијан и Рубенс и сви после њи највећи повестнички живописци радо били Срби, само да су могли за ове догађаје дознати могли`...креће у своју живота вредну писанију један од првих српских историчара, Димитрије Аврамовић, пишући дело: СВЕТА ГОРА са стране вере, художества и повестнице 1848 године.У почетку описује Атонску Гору, да би наставио са манастиром Хиландаром и његовим архитектонским описом свих здања која су га тада красила. Онда размотава дивно, златно клупко Савиног доласка на Свету Гору где наводи једну од њему присисаних реченица: `Нисам дошао да ви мене чувате, већ да ја вас чувам!Наводећи поједине делове историје Немањића он причу своју плете о самопм манастиру Хиландар, те даље каже са жалом да у њему нема књижнице, али, да свуда стоје вредне рукописне књиге наводећи их и опшисујући њихов садржај и начин повеза и врсту писмена...Онда следе бројни цитати и значајна места из рукописа које пронашао у Хиландару! Ред долази на грчко јеванђеље које је Свети Јован Златоусти исписао златом на кожи ...Задње стране ове драгоцене књиге посвећене су пренумерантима којих, за дивно чудо, има са бројних простора Српства, те сем бројних места из сада тако накарадно назване Централне Србије има и из: Мостара, Пљеваља, Солуна, Цариграда, те из Аустрије тадашње: Баваништа, Баје, Старог Бечеја, Бечкерека, Беча, Будима, Вршца, Даља, Дубровника, Земуина, Илока, Ирига, Карловаца, Кикинде, Крстура, Новога Сада, Огулина, Печуја, Сегедина, Сент Андреје, Темишвара, Сомбора, Суботице...******Autor Dimitrije AvramovićNaslov Sveta Gora sa strane vere hodožeФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1848 ГОДИНЕ, 274 СТРАНА, А5 ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ!15/41