Санстефански мир дуго је био табу тема за србске и руске историке. У рукама сада држимо књигу која је настала, највероватније као смишљена акција србске дипломатије поводом истог и изражава србско незадовољство понашањем старијег или бар многољуднијег брата, Русије.Рукописи су објављени 1880 године у француској штампи на француском језику и непотписани. Смело бих могао да закључим да их није писао појединац који је имао иза свога имена значајан ауторитет, јер би свакако исте реченице потписао и тиме дао још већу снагу ономе што је написао. Али, ако је дипломатска акција србске дипломатије онјда је јасно да такави натписи не могу бити потписани, али, зна се, наравно, и ко их је написао и коме су написани.Дакле, пред нама је један од ретких радова на тему у вези које постоји громогласна историографска тишина, и савремени читалац ће тек по њеном читању почети да схвата ту захтевну и мучну симултанку коју је Србија морала да игра у ситуацији када је напуштена од свих, а пре свега од свог моћног и најприроднијег заштитника, Русије. Русија је тада ковала планове да преко Бугарске и њеног егзархата и преко србских лешева дође до Солуна. Исти циљ, истим средствима и преко истих, србских жртава имала је и Аустроугарска. У том моћном жрвњу између две суперсиле нејака али упорна и одлучна Србија пружала је херојски отпор. Због свега тога Обреновићи су морали да падну...******Naslov Rusko Turski rat po neobjavljenim rukopisimaMeki povez15/41