РЕЧИ СУ ВЕЧНЕ 
КАО И ЉУДСКА ДЕЛА И НЕДЕЛА!Остаће у нашем памћењу, заувек, страдалничка и узвишена улога манастира Житомислић, у околини Мостара , који је делећи судбину херцеговачких Срба, био паљен, разаран, уништаван, а његово братство мучено, протеривано и убијано...
 Усташе су у јуну 1941. године побиле цело братство манастира и бациле у Видоњску јаму, на десној обали Неретве.
 Усташе су свој крвави пир наставиле половином јуна 1992. године, када је манастир спаљен и разрушен...
 Странице ове књиге сведочиће, док је времена и људи, о духовном, културном и страдалничком путу Срба на херцеговачким просторима...Књигу је архимандрит Дучић назвао хронографом, мада се у самом летопису састављеном 7142. одн 1634. године у манастиру Хопову помиње као цароставник и тројадик. То је, заправо, историја од почетка стварања света (прво поглавље носи назив Начело летописа о Адаму и Еви), и броји 101 поглавље, а завршава се описом владавине Ђурађа Бранковића.Изузетан документ до сада недовољно проучаван у нашој историографији.Нићифор Дучић био је српски историчар, добровољачкикомандант, калуђер и архимандрит Српске православне цркве,добротвор и редован члан Српске краљевске академије, тепредседник Српског ученог друштва.Рођен је 1832. у Лугу на Требишњици поред Требиња.Отац му се звао Јевто а мајка Сока.„ Док ме овде, и свуда где сам био, сматрају за тиха ипогодна. Али никад за ласкавца. Ја имам своје мисли и својеувјерење, које браним, док се не увјерим о бољем. Ја сам кадарда сваком рекнем истину у очи. С тим сам и државну службугубио и стратио. Али сам увек остао свијетла образа и чврстакарактера. А највише ме тјеши то: што никад никоме нијесам несамо учинио него ни помислио зла, па ни најжешћимнепријатељима својима. Што у мени нема колико би ваљалокалуђерске кротости томе се не треба чудити јер сам ја вишевојник него смерни, преподобни монах. Али поштујем имонаштво српско. ”Он је један од најврснијих и најизабранијих Срба и да данас имамо једног таквог изврсног човека не бих се плашио ни секунде за нашу будућност. Али, наш народ га је изнедрио и, даће Бог, изнедриће га поново!******Autor Arhimandrit Nićifor DučićNaslov Žitomišlićki hronorafMeki povez15/41