Ova knjiga se bavi Srbijom posle 5. oktobra. Čine je objavljeni i neobjavljeni tekstovi, prerađeni nastupi u radio emisiji Peščanik, ponovo pročitani intervjui i članci, mahom iz novina i sa sajta Peščanika. Utoliko ona nije zbirka već napisanog. Sređivanje urađenog i izgovorenog pretvorilo se u dopisivanje onog što je nedostajalo ili remetilo ritam i duh knjige. Pri tom moja ambicija nije bila enciklopedijska – da obuhvatim sve aspekte društvenog sistema u posmatranom periodu. Ovo je knjiga o politici koja je vođena od 5. oktobra do danas. I, naravno, to je samo jedan opis i jedna verzija analize o tome kako smo stigli do situacije gotovo potpune iscrpljenosti. Moja verzija počiva na kritici srpske nacionalne ideologije. Društvo ne može napredovati ako su njegove vrednosti u sukobu sa pretpostavkama njegovog razvoja. Ne može se na vrednostima plemenske zajednice stvoriti moderno društvo. U našem slučaju sâm identitet onemogućava društveni razvoj i njegovo normalno funkcionisanje. Ovakvo stanje našeg društva ima sve karakteristike patologije, koja se pogrešno brka sa stanjem krize. Ako društvo trajno ne uspeva da ostvari rast sopstvene kompleksnosti, što je širi pojam od ekonomskog rasta, više se ne može govoriti o krizi nego o patologiji. Ona će se nastaviti ako se ne odbaci početna greška srpske nacionalne ideologije.Srbija nazaduje već trideset godina. Kada se taj period posmatra u celini, ona je zabeležila privredni rast otprilike minus jedan odsto godišnje. Gde god da se baci pogled, skoro ništa ne funkcioniše. Svi elementi društvenog sistema su pogrešno postavljeni i daju loše rezultate. Stiče se utisak da se u našoj zemlji već dugo igra samo jedna igra – zero sum game. U takvu igru spada i ukrštanje opredeljenja da Srbija postane članica Evropske unije, sa odlukom da se Kosovo zauvek tretira kao deo Srbije. Drugo opredeljenje poništava prvo, pa će se i poslednji period koji je vodila proevropska vlada pod sloganom „i Kosovo i EU“ upisati kao izgubljeno vreme. Nakon 5. oktobra neki pomaci nesumnjivo postoje, ali dugotrajno propadanje nadjačava slabašne pomake. Oni su nedovoljni za uništenu zemlju koja je slupala sve što je imala u ratovima devedesetih godina. I nije se povratila ni moralno ni materijalno. Drugi su za to vreme napredovali, pa ne treba da čudi što Srbija spada u najzaostalije zemlje Evrope. To znači da Srbija treba sve da menja.******Autor Vesna PešićNaslov Divlje društvo Kako smo stigli dovdeMeki povezIzdavač Peščanik6/27