Posebni događaj: Ne
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Detaljno stanje: Vrlo dobro

Ova vintage crno-bela studijska fotografija najverovatnije potiče iz prvih decenija 20. veka, verovatno ranih 1920-ih godina. To zaključujemo na osnovu stilskih karakteristika: devojčice na slici imaju upadljivo velike mašne u kosi, što je bilo izuzetno popularno u periodu pre i posle Prvog svetskog rata. Fotografski atelje čiji je potpis na kartonu dodatno potvrđuje dataciju – na dnu podloge ispisano je ćiriličnim pismom „Атеље М.П. Живојиновића и С. Димитријевића, Шабац, Карађорђева 12“, što odgovara zajedničkoj fotografskoj radionici Ilije Živojinovića i Sretena Dimitrijevića. Ovaj ortakluk je u Šapcu bio aktivan približno od 1922. do 1926. godine na adresi Karađorđeva 12 (u dvorištu hotela “Pariz”).
Prema tome, možemo proceniti da je fotografija načinjena upravo u tom međuratnom periodu, verovatno sredinom 1920-ih godina.

Istorijat i ugled ateljea Živojinović & Dimitrijević

Fotografsko atelje M.P. Živojinovića i S. Dimitrijevića predstavlja značajnu pojavu u istoriji srpske fotografije između dva svetska rata. Osnivači Ilija Živojinović i Sreten Dimitrijević započeli su saradnju još 1914. u Valjevu, a nakon prekida zbog Prvog svetskog rata, obnovili su rad 1919. godine. U Šabac su se preselili 1922. godine, gde su otvorili bioskop „Слога” i ubrzo zatim i zajedničku fotografsku radnju.
Njihov atelje u Šapcu nalazio se na prestižnoj lokaciji (Karađorđeva 12, hotel “Pariz”) i postao je poznat po kvalitetnim portretima. Paralelno su jedno vreme delovali i u Beogradu, gde je Dimitrijević opsluživao klijente u prestonici dok je Živojinović vodio šabački studio. Zabeleženo je da su među mušterijama imali i istaknute ličnosti pozorišnog života tog doba, što svedoči o ugledu njihove firme.

Ilija Živojinović je bio cenjen fotograf – još tokom Prvog svetskog rata služio je kao vojni fotograf, a kasnije je ostao istaknuta ličnost šabačke zajednice. Nakon razlaza ortakluka sredinom 1920-ih, Živojinović nastavlja samostalno da radi u Šapcu i aktivan je kao fotograf sve do 1974. godine. Njegove fotografije korišćene su i za izradu razglednica Šapca između dva rata, što govori o tehničkom kvalitetu i dokumentarnoj vrednosti njegovog rada. Sreten Dimitrijević se pak orijentisao ka Beogradu, gde je kasnije vodio sopstveni atelje („Foto Srbijanac”). Ukratko, zajednički atelje Živojinović & Dimitrijević u Šapcu ima značajnu istorijsku pozadinu: važio je za uglednu fotografsku radionicu u vremenu Kraljevine SHS/Jugoslavije, a fotografije nastale u njemu danas su zanimljive kako kolekcionarima, tako i istoričarima fotografije.

Opis fotografije i stanje predmeta

Predmet: Originalna crno-bela portretna fotografija na kartonskom nosaču (tzv. kartonka), prikaz nepoznate porodice iz Šapca oko 1920-ih godina.

Vizuelni opis: Fotografija prikazuje starijeg muškarca sedećeg stava (verovatno oca ili dedu) okruženog sa dve male devojčice. Devojčice stoje sa njegove leve i desne strane (moguće da jedna sedi na postolju ili stolici), obe odevene u uredne haljinice i sa velikim mašnama u kosi, karakterističnim za dečju modu tog doba. Muškarac je formalno odeven (sako/odelo), što sugeriše da se radi o svečanoj porodičnoj prilici. Kompozicija je tipična za studijski portret: centralno postavljeni subjekt (otac/deda) i deca uz njega, svi gledaju u kameru. Pozadina je neutralna ili oslikana (studijski backdrop koji dočarava enterijer salona ili slično, kako je bilo uobičajeno). U prednjem planu se može nazreti i studijski rekvizit – stolica na kojoj sedi muškarac (verovatno jedna od belih drvenih stolica koje su u to doba ateljei koristili). Rasveta je studijska, ravnomerna, ističući lica i detalje odeće bez oštrih senki.

Podloga i natpisi: Fotografija je izvorno montirana na čvrst karton tamno smeđe (braon) boje formata približno A4 (~21 × 30 cm). Donji deo kartona služi kao paspartu i na desnoj strani je utisnut ili odštampan natpis na srpskom (ćirilicom) sa nazivom i adresom fotografskog ateljea: „Атеље М. П. Живојиновића и С. Димитријевића – Шабац, Карађорђева 12.” Ovaj natpis je originalni oznaka studija i garantuje autentičnost porekla fotografije. Na poleđini kartona nema vidljivih rukopisanih posveta, datuma ili pečata (pod pretpostavkom da ništa dodatno nije navedeno od strane vlasnika).

Dimenzije: Ukupne dimenzije kartonske podloge su približno 21 × 30 cm (veličina A4 kartona). Sama fotografija je nešto manja, otprilike kabinetskog formata (procenjeno oko 13 × 18 cm ili slično), centrirana na kartonu sa dekorativnim obrubom kartonske podloge vidljivim oko slike. Ovakav način prezentacije bio je uobičajen za portrete tog vremena, jer je kartonska podloga štitila fotografiju i služila kao ukrasni okvir.

Stanje: Fotografija je dobro očuvana za svoje godine. Emulzija je čista, kontrast i tonovi su i dalje izraženi, bez većih izbleđenosti. Vidljivi su fini detalji na licima i odeći subjekata, što ukazuje da je snimak oštar i kvalitetan. Na površini fotografije moguća je blaga patina i sitne ogrebotine ili tragovi rukovanja, ali ništa što narušava motiv. Kartonski nosač je čvrst; uglovi i ivice pokazuju minimalno habanje (blago utrnuće) u skladu sa starošću preko 90+ godina. Nema pukotina niti prelomljenih delova kartona, samo uobičajena promena boje (tamni karton je možda ponegde blago izbledeo na ivicama). Natpis ateljea je očuvan i čitak. Ukupna prezentacija je vrlo lepa – fotografija odaje utisak porodične topline i istovremeno predstavlja istorijski artefakt iz međuratne Srbije.

Napomena: Ljudi prikazani na fotografiji nisu identifikovani, što je uobičajeno za takve studijske portrete. Iako ne znamo njihove priče, sam portret nosi univerzalnu vrednost dokumentovanja porodičnih odnosa i fotografskih običaja tog vremena.