Detaljno stanje: Dobro
Posebni događaj: Ne
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

15 x 20 cm

Indira je uslovila dolazak na Titovu sahranu: „Ako ćete mi dozvoliti da vidim Jovanku, doći ću. Ako nećete da mi dozvolite da je vidim - neću doći.“ Ona ih je ucenila da će doći na sahranu ako i ja budem prisutna. I oni su morali da joj učine, da me puste na sahranu.

SRELA SAM SKORO SVE DRŽAVNIKE DVADESETOG VEKA

U XX stoleću bili smo u žiži događaja. A danas su svi ti akteri otišli i nema ih više.

Ja sam jedini živi svedok koji se sreo sa skoro svim svetskim državnicima posle Drugog svetskog rata. Srela sam sve državnike XX stoleća, sem Mao Cedunga. Od Čerčila, Nehrua, Indire Gandi, Sadata, Nasera, Hruščova, Brežnjeva, kraljice Elizabete, Kenedija, Niksona, Gadafija, Sirimavo Banderanaike... Koga sve ne… Sve lidere nesvrstanih zemalja, ali i drugih zemalja sveta.

Niko nije bio u mogućnosti da to tako doživi kao što sam ja doživela. Možda je i to jedan od razloga zašto su mene gonili. Hteli su, ne znam, to je moj utisak bio, da ne ostane nikakav trag o meni.

Moja sećanja nekome ne odgovaraju.

Ja mislim da bi bilo korisno da kažem istinu, ono što ja znam. Ali treba neke stvari da se tu dese.

Sa svima njima sam razgovarala i mogla bih svašta o tome da kažem, da ispričam, o mnogo toga da posvedočim. Ali, to je povezano sa mojom mukom.

Nema nijedne žene na ovim prostorima sada koja je imala takvu priliku da sve te ljude sretne, vidi, upozna, da svašta sazna i štošta zapazi u tim susretima. Oni koji su mene gonili napravili su jednu veliku grešku s tim progonom mene, jer neke stvari će proći, a neće se znati zašto su i kako dolazile.

Ali, ne vredi moje svedočanstvo, ako ja nisam oslobođena ovih muka. Onda moja ispovest ne ide iz mene, ako ja nisam oslobođena užasa u kojem živim.

Toliko me bagatelišu, ponižavaju i vređaju. Uvek su govorili da sam niko i ništa. Kao da baš ništa nisam doprinela. Ako ništa drugo, organizovala sam i lično nadgledala sve dočeke i prijeme stranih državnika, svaki ručak, večeru, koktel koji je za njih organizovan, svaki detalj njihove posete, trudeći se da protokol besprekorno funkcioniše i da sve bude na najvišem nivou. Da ih do kraja ispoštujemo i da im damo na značaju. Jer kada vi nekoga lepo ugostite - onda ste završili najveći deo posla, skoro sve od onoga što ste naumili da tom posetom završite. Pa, čak je i car Hajle Selasije toliko bio oduševljen prijemom i kako to kod nas sve funkcioniše da je tražio da mu ja ovde pronađem i osposobim jednu ekipu ljudi koji bi to radili kod njega na dvoru.

Eto, trudila sam se, što bi rekli u mom kraju, iz petnih žila da pomognem koliko sam god umela, ali to meni niko ne priznaje.

INDIRA GANDI I SIRIMAVO BANDERANAIKE

Indira Gandi je bila moj prijatelj i ja njen. Ona je uslovila dolazak na Titovu sahranu: „Ako ćete mi dozvoliti da vidim Jovanku, doći ću. Ako nećete da mi dozvolite da je vidim - neću doći.“

Da nje nije bilo ne bi mi ni dozvolili da dođem na Titovu sahranu. Ona ih je ucenila da će doći na sahranu, samo ako ja budem prisutna, da mene puste iz te izolacije u kojoj su me držali, kako bih došla na sahranu. Jer mi se nikada nismo razveli i sve do Titove smrti mi smo bili u braku, pošto Tito nikada nije poklekao pred tim silnim navaljivanjima da se razvede od mene, koliko god da su ga pritiskali i ucenjivali. I oni su morali da učine Indiri Gandi, da me puste na sahranu i ja sam njoj na tome doživotno zahvalna.

Videla me je tada, a i otkad sam prognana u ovu kuću dva puta je dolazila Indira sa unucima da me poseti. Mi smo bile baš bliske prijateljice.

I sa gospođom Sirimavo Banderanaike ja sam održavala pismene kontakte i bile smo jako bliske.

I jedna i druga su cenile taj moj doprinos u vezi nesvrstanih i sve što sam činila za te nesvrstane, i ja sam njima na tom poštovanju jako zahvalna. Jer mene su uvek više poštovali i cenili i taj trud mi priznavali napolju, nego ovde kod nas. Ali, eto - to je tako i tu se ništa ne može promeniti. Možda nekada ljudi i saznaju pravu istinu. Ja se tome iskreno nadam, da će to biti tako.

GADAFI MI JE NUDIO POMOĆ

Gadafi je bio vrlo fin prema meni. Poznavala sam njegovu porodicu, bila sam u njihovoj kući, bili su to jako prisni odnosi koje je on gajio sa nama. Žao mi je kako je na kraju prošao.

On je posle Titove smrti poslao svoju ženu da mi prenese da ako mi bilo šta treba, mogu mu se obratiti kao bratu svome. Sve što mi treba u životu - on će mi obezbediti i još je poručio kako meni ne sme ništa da fali.

I kad su se pojavile vesti da se smrzavam i da nemam grijanje, poslao je svog ambasadora kod mene i poručio mi je da će mi sve oni obezbediti i da se ja ništa ne brinem, on će to sve rešiti, što se tiče tih nekih uslova života, vrlo teških, u kojima sam ja živela. I još je rekao da ću dobiti naftu, preko njihove ambasade, da se grejem.

On se uvek interesovao i nudio pomoć, to moram priznati. Ali ja sam to odbijala. Znam da to nije dobro za međudržavne odnose, i ja nisam želela da tu pravim neke neprilike, da našu zemlju dovodim u neugodan položaj jer ja sam građanin ove zemlje i moja država treba da reši moj problem, a ne neko drugi.

STRANCI SU ME CENILI I POŠTOVALI

Mubaraka znam samo kao oficira. Došao je posle Sadata. Pozvala sam tu grupu oficira, ali sa Naserom i Sadatom bili smo prijatelji.

Nehru, Naser, Hruščov bili su jako prijatni prema meni. Baš kao i svi ostali. Svi su me veoma cenili i poštovali.

izvor : Blic (jovanka o indiri)

----------------------------- --------------------------

Indira Prijadaršini Gandhi (19.11. 1917. - 21.5. 1984.)
Premijerka Indije (1966.-1977.; 1980.-1984.) i jedna od vodećih ličnosti Pokreta nesvrstanih, čija je kontroverzna politička karijera završila atentatom koji su izveli Sikijski zavjernici. Indira Prijadaršini Gandhi rođena je 19. novembra 1917. u mjestu Allahabadu, kao jedino dijete Džavarhaval Nehrua, kasnije prvog indijskog premijera. Diplomirala je na Visva-Bharati sveučilištu u Bengalu, također je studirala na sveučilištu u Oksfordu u Velikoj Britaniji. Od rane mladosti aktivna je u omladinskim, studentskim i ženskim ogranizacijama. Godine 1938. pridružila se Nacionalnoj kongresnoj stranci i postala aktivna u pokretu za indijsku nezavisnost. Godine 1942. udala se za Feroze Gandhija, pariškog advokata koji je takođe bio aktivni član stranke. Uskoro nakon toga Britanci su oboje uhapsili zbog optužbe za protudržavnu djelatnost te su proveli 13 mjeseci u zatvoru. Kada je Indija stekla nezavisnost 1947. godine i Nehru zauzeo premijersko mjesto, Indira je postala njegova službena domaćica. Nehru joj se često obraćao za savjet po pitanju nacionalnih problema, a ona ga je pratila i na putovanjima u inostranstvo.
Godine 1955. izabrana je u izvršno tijelo Kongresne stranke (Radni komitet), postajući tako samostalna nacionalna politička figura. Godine 1959. postala je predsjednik stranke na period od godinu dana. Godine 1962. za vrijeme kinesko-indijskog pograničnog rata koordinirala je aktivnosti civilne obrane. Nakon smrti njegog oca u maju 1964. Gandhi je postala ministar informacija i javnogovornica u vladi Lal Bahadur Shastrija. Boraveći na toj dužnosti povećala je vrijeme emitiranja radijskog i tv programa, liberalizirana cenzuru te je odobrila projekt planiranja obitelji preko televizijskih obrazovnih emisija. Kada je u siječnju 1966. Shastri iznenada preminuo Indira ga je naslijedila na premijerskom mjestu. Naredne godine izabrana na rok od pet godina za premijerku u parlamentu u kojem je Kongresna stranka imala većinu. Na izborima 1971. bila je čelna osoba stranke dobivajući na nacionalnim izborima uvjerljivu većinu glasova. Godine 1975. optužena je za manji izborni prekrašj za vrijeme izborne kampanje održane 1971. godine. Ostajući neokaljana u toj aferi optužila je dio svoje stranke da je pokušava ukloniti s funkcije te je umjesto podnošenja ostavke u državi proglasila izvanredno stanje 26.6. 1975. godine sve dok indijski Vrhovni sud nije odbacio optužbe koju su upućene protiv nje.
Što je više boravila na vlasti Indira je mnoge aspekte javnog života u Indiji sve više stavljala pod svoj strogi nadzor. Mnogi su u tim njenim potezima vidjeli uticaj njenog mlađeg sina Sanjaya, politički neiskusne osobe kome se sve više obraćala za pomoć. Nadajući se kako će tako demonstrirati javnu podršku njenom režimu, organizovla je u martu 1977. godine opšte izbore. Međutim ne samo da nakon proglašavanja izbornih rezultata više nije bila premijerka već je nije izabrana ni za zastupnicu u indijski parlament, a Kongresna stranka je doživjela strašan poraz. No, na izborima u maju 1980. uspjela je napraviti spektakularni povratak te oformiti većinsku vladu. Nakon što je Sanjay poginuo u avionskoj nesreći iste godine u junu, počela se sve više oslanjati na svog starijeg sina Radživa, vidjeći u njemu svog nasljednika. Dana 31.oktobra 1984., nakon što je ugušila pobunu Sika, smrtno ju je ranio Sik koji je bio pripadnik garde koja je bila zadužena za njenu sigurnost. Nakon tog nemilog dogadjaja Radživ je vršio dužnost premijera sve do 1989. godine. On je ubijen u jeku predizborne trke u Madrasu 21. maja 1991. godine.

------------------------ ------------------------------

Josip Broz Tito (Kumrovec, 7. maj 1892 — LJubljana, 4. maj 1980) bio je jugoslovenski komunistički revolucionar i državnik, koji je obavljao razne državničke funkcije od 1943. do svoje smrti 1980. godine. Tokom Drugog svetskog rata bio je vođa jugoslovenskih partizana, koji se često smatraju najefikasnijim pokretom otpora u okupiranoj Evropi.[Za vreme svoje političke karijere je bio izuzetno popularna ličnost kako u zemlji tako i u inostranstvu. Kao oličenje jedinstva, njegova unutrašnja politika se ogledala zalaganjem za miroljubivu koegzistenciju svih naroda u jugoslovenskoj federaciji. Stekao je veliku međunarodnu slavu kao glavni lider Pokreta nesvrstanih , pored DŽavaharlala Nehrua, Gamala Abdela Nasera i Ahmeda Sukarna.

Bio je generalni sekretar (kasnije predsednik predsedništva) Saveza komunista Jugoslavije (1939-80). Tokom Drugog svetskog rata je postao premijer (1943-63) a ustavnim promenama 1953. postao je i predsednik (kasnije doživotni predsednik) (1953-80) Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). Od 1943. do svoje smrti 1980. godine, imao je čin maršala Jugoslavije i položaj vrhovnog komandanta Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ, do 1945), Jugoslovenske armije (JA, 1945-51), Jugoslovenske narodne armije (JNA, 1951-80). Budući da je bio izuzetno cenjen u oba bloka tokom Hladnog rata, primio je oko 98 stranih odlikovanja , uključujući i Orden Legije časti.

Josip Broz je rođen u hrvatsko-slovenačkoj porodici od oca Hrvata i majke Slovenke u selu Kumrovec, u Hrvatskoj (tadašnjoj Austrougarskoj). Kada je regrutovan, veoma se istakao u vojnoj službi i postao je najmlađi vodnik u austrougarskoj vojsci u to vreme. Nakon što je teško ranjen i zarobljen od strane Rusa za vreme Prvog svetskog rata, Broz je poslat u radni logor na Uralu. Nakon čega je učestvovao u Oktobarskoj revoluciji, a kasnije se priključio i Crvenoj Gardi u Omsku. Po povratku u zemlju, došao je u novoosnovanu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, gde se priključio Komunističkoj partiji Jugoslavije (KPJ).

Tito je bio glavni lider druge Jugoslavije, socijalističke federacije koja je trajala od 1943. do 1992. Uprkos tome što je bio jedan od osnivača Informbiroa, ubrzo je postao prvi član Kominforma koji je počeo da prkosi sovjetskoj hegemoniji i jedini koji je uspeo da napusti Informbiro i otpočne sopstveni socijalistički program. Tito je bio zagovornik nezavisnog puta u socijalizam (ponekad nazivanim i `nacionalni komunizam`). Godine 1951. je sproveo samoupravni sistem koji je razlikovao Jugoslaviju u odnosu na druge socijalističke zemalje. Zaokret ka modelu tržišnog socijalizma doneo je ekonomsku ekspanziju tokom 1950-ih i 1960-ih i pad tokom 1970.tih godina. NJegova unutrašnja politika uključuje suzbijanje nacionalističkih osećanja i promociju ` bratstva i jedinstva ` šest jugoslovenskih naroda. Nakon Titove smrti 1980. godine, tenzija između jugoslovenskih republika se naglo povećala i 1991. godine zemlja se raspala u građanskom ratu.