ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Godina izdanja: Ss
Oblast: Tenis

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


60 godina stonog tenisa

Stoni tenis, poznat i kao ping-pong, sport je u kome se takmiče dva (ili četiri) igrača koji lopticu udaraju reketom na stolu za stoni tenis. Igra se odvija na čvrstom stolu podeljenom mrežom. Izuzev početnog servisa, pravila su generalno sledeća: igrači ne moraju dozvoliti lopti koju igraju da padne prema njima. Loptica se može udariti u vazduhu (volej) samo posle servisa, a tokom servisa se mora sačekati da padne na protivničko polje. Bod se boduje kada igrač ne vrati loptu unutar pravila. Igra je brza i zahteva brze reakcije. Okretanje lopte menja njegovu putanju i ograničava protivnikove opcije, dajući udaraču veliku prednost.

Dimenzije stola su 2,74 x 1,525m, sto je visok 76cm. Dve polovine stola deli mreža visoka 15,25 cm koja viri (produžava se) s obe strane stola za 15,25 cm. Po starim pravilima igralo se do 21, a svaki igrač je servirao za redom 5 puta. Danas se igra do 11 poena, zaredom se servira dva puta, pa je igra postala brža i zanimljivija. Igra se na četiri dobijena seta, do 11. Razlika mora da bude dva poena, dakle 11:9 ili 12:10... i tako dok se ne postigne dva poena razlike. Izmenama pravila je takođe loptica povećana s 38 na 40 mm i otežana - s 2,5 na 2,7g.

Stonim tenisom upravlja svetska organizacija Međunarodna federacija stonog tenisa (engl. International Table Tennis Federation - ITTF), osnovana 1926. godine. ITTF trenutno obuhvata 226 udruženja članova.[3] Pravila stonog tenisa su zvanično navedena u ITTF priručniku.[4] Stoni tenis je bio olimpijski sport od 1988,[5] sa nekoliko kategorija događaja. Od 1988 do 2004, to su bili muškarci pojedinačno, ženski singlovi, muški parovi i ženski dublovi. Od 2008. igra se po timovima umesto dublova.

Istorija
O poreklu ove igre nema do danas pouzdanih podataka. Verovatno je da je i ova igra, kao i mnoge druge igre loptom, varijacija vrlo starih igara koje su postojale u najstarijim civilizacijama, posebno u Kini, Egiptu, Grčkoj i Rimu.

Grčki pesnik Homer (oko VIII vek p. n. e.) u šestoj knjizi svog epa Odiseja, opisuje igru loptom pomoću štapa (omotanog na jednom kraju) između Nausikaje i njenih prijateljica.[6]

Igre loptom poznate su bile i u Rimu, odakle su ih rimski legionari prenosili u tadašnje rimske kolonije (Galiju, Hispaniju i Britaniju, gde su se vekovima održavale i doživele brojne transformacije. Jedna od takvih je u srednjem veku veoma popularna igra jue de paume u Francuskoj. Italijanski humanist Antonio Šiano del Salo u svojoj knjizi Trattato del gioco della palla (1555) opisuje da su postojale dve vrste igara i to bacanje lopte preko mreže i teranje lopte. Za bacanje preko mreže između dva partnera upotrebljavala se ili velika šuplja lopta, koja se udarala zatvorenom šakom ili mala napunjena lopta koja se udarala otvorenom šakom ili reketom, pa se ova igra dovodi u vezu sa tenisom, čiji je naziv, još u 15. veku bio poznat u Engleskoj. Zapravo tenis i stoni tenis imaju zajedničko poreklo. Tenis je bila igra privilegovanog plemstva.

Počeci stonog tenisa naziru se sredinom 19. veka u Engleskoj. Bitan napredak u toj igri loptom učinjen je pronalaskom gumene lopte napunjene komprimovanim vazduhom (Wingfield 1874). Dok se tenis igrao na otvorenom, za vreme lošeg vremena igrala se neka vrsta tenisa u zatvorenim prostorijama, na stolu sa teniskim reketima, a kao mreža služila je neka daska ili niz postavljenih knjiga. Ta igra je nazvana minijaturni tenis engl. Miniature Indoor Lawn Tennis Game igrala se po celoj Velikoj Britaniji i njenim kolonijama, a različite vrste minijaturnog tenisa, sa nestandardizovanim rekvizitima i bez određenih pravila igrale su se i u Severnoj Americi.

U katalogu firme F. H. Ayres iz 1884. po prvi put se navodi naziv stoni tenis.

Veliku zaslugu za napredak stonog tenisa ima engleski inženjer Džejms Gib (1853—1930), koji je iz Amerike 1890. doneo u Englesku, nekoliko komada celuloidnih loptica, s namerom da one zamene loptice od plute, koje su se tada upotrebljavale. Igru tim lopticama Gib je nazvao onomatopejskim imenom „ping-pong“, prema zvuku loptice prilikom udara u sto drvenim reketom.

Ta novost je značila preokret u razvoju igre i mnogo doprinela zanimljivosti i naglom širenju te igre u Engleskoj (1899—1904), gde se igrala na svakom većem stolu na raznim mestima. Priređivana su i takmičenja, a prvi turnir u ping-pongu održan je u londonskom Royal Aqvariumu (današnjem Kristal Palasu u Vestminsteru. Iz tog vremena potiče 14 raznih napisa na temu o ping-pongu sačuvanih u Britanskom muzeju. Trgovci su u Engleskoj tu igru nazivali i gossima, u Severnoj Americi whiff-whaff, dok se u Francuskoj od 1901 do 1925 nazivao pim-pam.