Godina izdanja: 1987
ISBN: 86-7107-033-6
Oblast: kinologija, dresura pasa, lov
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Dobro očuvano.

Autor - osoba Saharov, N. A.
Naslov Dresura pasa / N. A. Saharov ; [prevodilac Aleksandar E. Čahurski]
Jedinstveni naslov Техника дрессировки службеных собак. srpski jezik
Vrsta građe priručnik
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1987
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Sportska knjiga, 1987 ([s. l. : s. n.])
Fizički opis 165 str. : ilustr. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Čahurski, Aleksandar E. (prevodilac)
Litričin, Vladimir (autor dodatnog teksta)
(broš.)
Napomene Prevod dela: Техника дрессировки службеных собак / Н. А. Сахаров
Str. 5-7: Značaj dresure za pse / Vladimir Litričin.
Predmetne odrednice Psi -- Dresura


UVOD – ZNAČAJ DRESURE ZA PSE
Pas je svakako jedina životinja koja prati čoveka na svim mestima zemljine kugle. Čovek se već hiljadama godina druži sa psom i ovo prijateljstvo se u mnogim slučajevima pretvorilo u usku saradnju.
Pripitomljavajući psa još u prastara vremena, čovek je kod njega zapazio neke prirodne instinkte, koje je počeo da neguje. Još onda je kod psa uočen nagon za čuvanje, odbranu i borbu. Zahvaljujući ovim osobinama, u pasa, ljudi su postali bezbedniji, lakše su dolazili do drugih životinja, koje su im služile za hranu, nisu se plašili divljih zveri, itd. Ulovljene životinje nisu morale biti pojedene, već su pripitomljavane i čuvane uz pomoć pasa. Posmatrajući psa, zabavljajući se i igrajući se s njim, čovek je primetio, da on može da nauči i neke druge stvari, koje su korisne za čoveka. Snažni i živahni psi, koji su uporno lajali, ostavljani su za čuvare doma. Za lov su odabirani hitri, brz« psi, sa dobrim njuhom i snažnim zubima, sposobnim da napadnu divlje zveri, te da se izbore s njima. Od tako primitivnog odabiranja i negovanja svojstava, pa sve do naučnih postavki savremene genetike i selekcije u današnjem vremenu, potencirana su pozitivna svojstva i osobine, i na taj način stvorene su nove, različite rase pasa koje se i danas održavaju. Danas se računa da ima preko 300 priznatih rasa pasa u čitavom svetu.
Zahvaljujući otkriću Pavlovljevih uslovnih reflekasa, koji su rađeni na psima, naglo se proširio krug radnji, koje pas može da nauči. Ovome je mnogo doprinela i zoopsihologija – nauka koja se bavi ispitivanjem nervnih i psihičkih delatnosti u žvotinja. I ako je ovo vek tehnike i raznih tehničkih dostignuća, pas je ostao nezamenljiv čovekov pomagač u raznim stvarima. U brdsko-planinskim područjima, naročito tamo gde ima vukova i drugih divljih zveri, nemoguće je čuvanje ovaca bez pasa. Dobar i iskusan ovčarski pas na šarplaninskom područja na primer, vredi četiri ovce ili se čak plaća u zlatu. Kao čuvar vojnih i drugih važnih objekata, pas je u stanju da za meni tri do četiri čoveka. Dok čovek može da zaspi, da bude umoran, neko da mu priđe s leđa, psu čuvaru se to ne može desiti. Psi tragači se koriste da po tragu brzo nađu zalutale planinare ili unesrećene u snežnim lavinama. Čulo mirisa kod psa je do te mere razvijeno, da on po nađenom predmetu neke osobe (pertle, dugmeta, maramice itd.), istu može prepoznati u grupi od sto ljudi. Šverceri droga su ostali zapanjeni kada tih je za to obučeni pas pronašao za manje od jednog minuta, jer tamo gde su mogli prevariti čoveka, nisu psa. Slepi ljudi uz pomoć psa bez bojazni prelaze ulicu, jer obučen pas će stati pri crvenom svetlu na semaforu. Ovo su samo neki od primera gde su se uz pomoć vaspitanja i obuke razvila pozitivna svojstva kod psa.
Mnogim ljubiteljima pasa je želja da imaju dobro obučenog i dresiranog psa. Sa dobrom voljom i trudom to može postići svaki, ko ima prave ljubavi prema psu. Pored ovoga potrebno je poznavati i osnovna teoretska predznanja, koje nije teško naučiti. Ovo stoga što se dresura zasniva na već utvrđenim naučnim postavkama koje su proverene u praksi.
Pas se kao i druge životinje, rađa sa izvesnim nagonima. Kao četiri osnovna nagona spominju se nagon za ishranu, odbrambeni, orijentacioni i za parenje. Štene odmah po rođenju traži hranu i instinktivno dolazi do nje. U vreme parenja mužjaci u prirodi nagonski traže ženku. U cilju čuvanja poverenog mu predmeta, pas ulazi u aktivnu odbranu bez obzira na to da li će iz borbe izaći kao pobednik, pobeđeni, ili u krajnjoj liniji žrtvovati svoj život. No, i pored ovih osnovnih, postoje još i neki nasleđeni nagoni, da juri sve ispred sebe i tome slično. Neki od ovih su korisni za čoveka pa ih on razvija, dok su drugi štetni kako po čoveka tako i po psa. Štetni za psa mogu biti ako on juri mačku koja ga u odbrani može ozlediti. Ako želimo psa da obučimo za traganje, onda je štetno po nas da pas juri mačke ili druge životinje dok je na tragu, jer će ga tada izgubiti. Psi čuvari ne smeju bez potrebe da laju, i da uzimaju hranu od nepoznatih lica, koja ih mogu otrovati.
Učenje psa se zasniva pre svega na pojavi i razvijanju uslovnih refleksa, pamćeniu i inteligenciji. Utiske iz spoljne sredine pas prima pomoću čula mirisa, pipanja, sluha i vida. Od njih pas najviše koristi čulo mirisa, za koje se često u krugu ljubitelja pasa kaže „da misli pomoću njega“. Za sve orijentacije u prirodi, raspoznavanje ljudi, drugih životinja i tragova i tome slično, od neocenjiive koristi mu služi ovo čulo. Sluh je drugo, veoma visoko razvijeno čulo u psa. Visoko razvijeni nagon osluškivanja, budnosti i čuvanja omogućuje psu da registruje svaki i najmanja šum ili pak blizinu nekog bića. Pamćenje i inteligencija su veoma razvijeni u njega u odnosu na druge vrste životinja. Samo, odmah da napomenemo da pas živi u svome svetu i da misli i reaguje na razne nadražaje na sebi svojstven način. To je u stvari, osnov našeg prilaženja psu. Potrebno je pre svega naviknuti se da u odnosu sa psom, stvari ne posmatramo sa stanovišta čoveka, nego isključivo sa stanovišta psa, ili jednostavnije: u psu ne treba videti čoveka, nego samo psa.
Imajući u vidu probleme sa kojima se susrećemo kod dresure pasa, N. A. Saharov je napisao jednu naučno-popularnu knjigu o obuci pasa. Knjiga je pisana lakim i zanimljivim izlaganjima, koja su dostupna širokom broju ljubitelja pasa, koji imaju volju da svog psa nauče osnovnim ili čak nešto više – specijalnim radnjama.
Sama knjiga je podeljena na dva poglavlja. Da bi se postigao željeni uspeh u dresuri, potrebno je dobro pozna vam je fiziologije nervnog sistema, što i predstavlja osnov u radu s psom. Za razliku od drugih izlaganja u mnogim knjigama, koja počinju direktno sa opisom pojedinih vežbi, Saharov daje čitaocu na popularan način osnovu fiziologije nervnog sistema u psa, što ujedno predstavlja i prvi deo knjige.
Drugi deo knjige posvećen je obuci, odnosno dresuri pasa. Autor ovde iznosi prvo elementarne stvari koje treba da nauči svaki pas. Za one koji žele nešto više da postignu sa svojim ljubimcem, date su složenije radnje, koje pas može savladati, kada sa uspehom prođe osnovni kurs obuke.
Imajući u vidu da na našem jeziku ima vrlo malo knjiga koje su posvećene obuci pasa, to smo mišljenja da će ova knjiga biti rado prihvaćena od širokog kruga čitalaca i ljubitelja pasa. Svako ko voli psa treba da ga obuči i vaspita. Ovo stoga što se na primeru lepo vaspitanog i dresiranog psa, širi krug ljubitelja ove plemenite 4 pametne životinje, koja nije samo čovekov prijatelj i saputnik u životu, već i nezamenljiv pomagač u mnogim stvarima.
Da bi se knjiga prilagodba našim čitaocima, neka poglavlja su iz osnova izmenjena i saobražena našim uslovima. Tako je kao dodatak knjizi Docent dr Vladimir Litričin, pored uvoda napisao ii sledeća poglavlja: Osnovni pojmovi o rasnim psima i zdravstvena zaštita, Držanje i ishrana pasa i Pas kao čuvar automobila.
Slike u knjizi su originalne, zato posebnu zahvalnost dugujemo Odredu Milicije SUP-a Grada Beograda, Komandantu odreda Milutinović Milisavu, Komandiru jedinice Vidić Miomiru, Dreseru službenih pasa Komandiru odeljenja Stanković Stanimiru, drugovima iz Milicije koji nisu žalili truda da za naše čitaoce prikažu savremenu dresuru, Milutinu Trmčiću čije su nam sugestije bile od velike koristi, ljubitelju pasa Jovi Miklji i neumornom snimatelju Slobodanu Boćarskom, čija je želja bila da slike budu što lepše i da predstavljaju odraz vernosti.
Docent dr Vladimir Litričin

MG P50 (N)