ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1975
Oblast: kinoligija, lov, lovstvo, dresura, ptičari
Jezik: Srpski
Autor: Strani

PREDGOVOR
Neki problemi u odgoju pasa
Pas je, bez sumnje, prva domaća životinja koju je čovek pripitomio. Kada i kako je to bilo možemo samo da nagađamo, ali se pouzdano zna da je čovek upotrebljavao psa za lov još u srednjem kamenom dobu. Ostaje zagonetno kako su se čovek i pas sprijateljili i to prijateljstvo održali do današnjih dana. О ovome kruži dosta pretpostavki, a mi ćemo navesti jednu, za koju smatramo da bi mogla da bude tačna. U prvo vreme čovek je išao u lov bez psa. Kada bi spremao hranu ili se odmarao posle lova, bacao Ы ostatke hrane životinjama koje bi se skupljale oko njega. Nakon što bi pojele hranu, sve divlje životinje napustile bi čoveka – samo bi ostao pas. Tada je čovek zaključio da je pas blagodarna i zahvalna životinja. Udruženi čovek i pas probijali su se kroz život, osvajali nova prostranstva i delili dobro i zlo.
Imajući u vidu da pas po inteligenciji zauzima vrhunsko mesto u životinjskom svetu, čovek je planskim odabiranjem i selekcijom stvorio razne rase, koje mogu korisno da posluže u različite svrhe. Zahvaljujući odanosti i inteligenciji psa, ljudi ga koriste kao dragocenu pomoć u mnogim prilikama. Poznato je da se, pored za lov, pas koristi kao stražar, identifikator sumnjivih lica, kao tragač u kriminologiji, vodič slepih, spasilac ljudi iz snežnih lavina i dr. Primera radi, iznosimo da je Švajcarska nakon drugog svetskog rata naglo počela da razvija spasilačku službu pomoću pasa-spasilaca. Ti psi su obučeni da osete čoveka i na dubini od 10 metara. Oni sa lakoćom otkrivaju „davljenike` u snegu, sigurnije od drugih metalnih čakiji pomoću kojih se nekada tragalo za izgubljenim turistima i planinarima. Napokon, treba napomenuti da, u današnjem vremenu tehnike i brzog tempa života, u cilju svoje relaksacije, ljudi sve više traže društvo pasa. Ovakvi, sve češći, kontakti čoveka i psa otkrili su ljudima nove pojedinosti iz života pasa. Ovo napominjemo stoga što najveći broj pasa danas služi u neku određenu svrhu (lovački, službeni i dr.).
Da bismo psa mogli da obučimo i korisno upotrebimo, moramo se malo pozabaviti njegovom psihom. U poslednje vreme počele su diskusije o tome postoji li i u kojoj je meri razvijen psihički život psa. О ovom pitanju postoje dva mišljenja. Jedni smatraju da su sve radnje koje psi vrše, isključivo nagonske i instiktivne i da se postižu dresurom. Tako se u raznim udžbenicima psihologije, sociologije i drugim koji obrađuju ili dodiruju psihologiju životinja, najčešće uzima za primer pas i, između ostalog, navodi da on ima inteligenciju ravno detetu od pet do šest godina. Nasuprot tome, postoji mišljenje da se kod pasa odvija specifičan i njima svojstven psihički život, koji se razlikuje od onoga što se naziva instinktom ili nagonom. Do ovog saznanja došli su vlasnici i ljubitelji pasa, posmatrajući svoje ljubimce duže vremena i u raznim prilikama. Na osnovu ovih posmatranja mnogi ljudi su imali prilike da se uvere da pojedine radnje i postupci pasa prelaze granicu instinkta i ulaze u sferu razmišljanja. Razlike u ovim shvatanjima proističu, verovatno, iz toga što se čovek ranije mnogo manje bavio psom, te nije imao prilike da uoči njegove psihičke sposobnosti.
Danas sa sigurnošću možemo reći da je pas emotivna životinja, koja ima svoj ponos, nežnost, ljubav itd. On može biti veseo ili tužan, hrabar ili plašljiv, ljubomoran, više ili manje inteligentan i si. Bez sumnje, kao što civilizacija ima uticaj na čoveka i njegovu psihu, tako se ona odražava i na psihu pasa. Već se dâ lako uočiti postojanje razlike između pasa koji žive u prirodi i onih koji žive po gradovima, i to ne samo u biološkoj otpornosti, već i u njihovoj psihi. Sve se više susrećemo sa slučajevima nervnih poremećaja i nastranosti u pasa kao sa posledicom urbane sredine, a ponekad i lošeg odgoja od strane vlasnika. U gradovima pas je, u većini slučajeva, zatvoren u stanu, dosta retko izlazi u prirodu, što se, kao i drugi pratioci velikog grada, na primer buka, saobraćaj i drugo, negativno odražava na njegovu psihu.
Sve ovo upućuje vlasnike pasa da se malo pozabave psihičkim životom svojih ljubimaca. Nije osnovno da se pas nahrani, da mu se obezbedi pristojan smeštaj itd., već je itekako važno da vlasnik posveti pažnju psihičkom razvoju psa. Osnovni činioci da pas bude psihički zdrav su lepo ophođenje prema njemu i što češće izvođenje u prirodu. Ophođenje je bitan činilac jer, u većini slučajeva osnov za nervozu psa treba tražiti u lošem ophođenju vlasnika prema njemu. Ne treba zaboraviti da pas živi, kako se to kaže, „psećim` životom uključujući pritom njegovu psihu. Nažalost, moramo da konstatujemo da romantični mit Žan-Žaka Rusoa i Bernarda de Sen Pjera о čistoti životinjskog sveta, u kome se sve odigrava prirodno i svrsishodno, danas mora biti odbačen. Hteli mi to ili ne, moramo se suočiti sa činjenicom da pas, u ovom modernom vremenu, može da pati od inhibicija, nervnih depresija, kompleksa, straha itd. Na pojedinim kinološkim smotrama i utakmicama pasa (na kojima se vrši odabiranje rasnih pasa za dalji priplod) povećava se procenat onih koji moraju da se diskvalifikuju zbog straha, a u suštini treba da budu borbeni i hrabri psi (kategorije službenih, lovačkih, ovčarskih i si. pasa). Stoga na ljubiteljima pasa ostaje da sve momente koji dovode do promene psihe psa, otklone ili ublaže, kako bi u potpunosti mogli da uživaju u svojim ljubimcima.
Imajući u vidu probleme sa kojima se susrećemo kod odgoja pasa, Koch – Kostersitz je napisao jednu zanimljivu knjigu, u obliku saveta i odgovora, namenjenu ljubiteljima i prijateljima pasa. Odmah da napomenemo da ova knjiga nema pretenzije da bude udžbenik ili priručnik, već je namenjena širokom krugu publike, s nadom da će svako u njoj naći nešto što će ga interesovati. Pisana lakim stilom, dopunjena slikama i crtežima, knjiga postaje pristupačna onima koji vole pse ili se njima bave, kako bi se to modernim jezi kom reklo, „iz hobija`.
Podelivši knjigu na 33 poglavlja, autor nas već na početku upućuje na to kо treba, a ko ne treba da uzme psa. Mnogi ljudi imaju žarku želju da nabave psa, ali ostaju u dilemi kakvog da nabave i kako dalje da postupaju s njim. Odgovor na ova, kao i na mnoga druga pitanja, čitalac će naći u ovoj knjizi. Vešto i znalački, autor je tako sistematizovao poglavlja, kako bi jednog ljubitelja pasa – amatera – uveo i dao mu osnovne pojmove о držanju i nezi pasa. Pri tome se, od početka do kraja, provlači osnovna misao autora da pas mora da živi svojim „psećim` životom i on nas, ujedno, moli da i mi to shvatimo.
Svako ima svoj svet i to mora uzeti u obzir kada ga posmatramo. Tako je i sa psom. Gledano sa ljudske strane, pas katkad čini stvari koje lako možemo da okarakterišemo kao nemoralne. Zato Koch – Kostersitz i kaže na jednom mestu da su „psi životinje bez morala`. Uprkos ovome, nama je takođe poznato da je pas u stanju da žrtvuje život za svog gospodara, što, s druge strane, govori о osobinama koje bi i najveći moralista okarakterisao kao moralne. Govoreći о nekoj vrsti nemoralnosti psa, autor nije ni najmanje želeo da uvredi psa, već da pokaže da ga moramo primiti onakvog kakav je.
Zbog svega ovoga se nadamo da će ljubitelji pasa rado prihvatiti ovu knjigu, koja je dosada prevedena na osam stranih jezika, a, zahvaljujući „Sportskoj knjizi“, i na naš.
Dr Vladimir Litričin docent

SADRŽAJ
Predgovor – dr V. Litričin 5
Kome savetujem da uzme psa? 7
Šta treba da se zna pre kupovine psa 8
Izbor rase 11
Nešto о pedigreu 15
Kupovina 16
Neki pravni propisi о psima 18
Davanje imena 20
Osnovna oprema 21
Luksuzne potrebe 24
Preuzimanje – navikavanje 25
Ishrana i voda 27
Pribor za negu 33
Nega 34
Paraziti i njihovo suzbijanje 38
Bolestan pas 39
Davanje medikamenata 43
Povrede kod psa 44
Prilaženje i ponašanje prema psu 45
Strani pas 50
Bajke i praznoverice 51
Vaspitna načela 54
Pohvale i prekori, nagrade i kazne 65
Pribor za dresuru 69
Osnovi vaspitanja 71
Dresura 76
Starost i smrt 84
Kuja 84
Odgoj pasa 85
Parenje i skotnost 86
Porođaj 87
Podizanje štenadi 89
Odgoj štenadi 90
Kinološke izložbe 92
Standardi pasa 93

MG67 (N)