ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1972
Autor: Domaći
Oblast: Fudbal
Jezik: Srpski

OLIMPIJSKI REZULTATI 1896 - 1968 BROŠURA

PREGLED OLIMPIJSKIH IGARA I REZULTATA

ZA PERIOD 1896 - 1968 GODINE

IZDANJE PRED OLIMPIJSKE IGRE U MINHENU 1972. GODINE

OZEHA - ZAGREB - 1972 - ČPMT

ODLIČNO OČUVANA STARA BROŠURA SA MNOŠTVO REZULTATA I PODATAKA SA OLIMPISJKIH IGRARA

40 STRANA ,PEPSI JE BIO SPONZOR

- DOBRO OOČUVANA ,SPAJALICE U SREDINI SU ZARDJALE


Olimpijske igre (grč. Ολυμπιακοί Αγώνες, engl. Olympic Games, franc. Jeux olympiques)[1] su vodeći internacionalni sportski događaj i sadrže letnja i zimska sportska takmičenja, u kojima se takmiči hiljade sportista širom sveta. Olimpijske igre smatraju se najvećim svetskim sportskim takmičenjem, sa više od 200 zemalja učesnika.[2] Održavaju se svake četiri godine, sa Letnjim i Zimskim igrama koje su se održavale iste godine do 1992, a od tada se održavaju naizmenično, u razmaku od dve godine.

Kreiranje Olimpijskih igara inspirisano je Antičkim olimpijskim igrama, koje su se održavale u Gimnazijumu u Grčkoj, od 8. veka prije nove ere, do 4. veka nove ere. Baron Pjer de Kuberten osnovao je Međunarodni olimpijski komitet (MOK) 1894 godine,[3] koji je doveo do održavanja prvih modernih igara 1896. MOK je vladajuće telo Olimpijskog pokreta i Olimpijske povelje.

Razvoj Olimpijskog pokreta tokom 20. i 21. veka uzrokovao je promene u Olimpijskim igrama. Neke od njih su pokretanje Zimskih olimpijskih igara za zimske i sportove na ledu, Paraolimpijskih igara za sportiste sa invaliditetom i Olimpijske igre mladih za sportiste od 14 do 18 godina.[4] Olimpijske igre gluvih i Specijalne olimpijske igre takođe su pod nadzorom MOK-a; igre gluvih održavaju se od 1924,[5] dok se Specijalne olimpijske igre održavaju od 1968 i namenjene su mentalno zaostalim osobama.[6] MOK mora da se prilagodi različitom ekonomskom, političkom i tehnološkom napretku. Pojava pojma `amaterski sportista sve vreme` koji su zastupale države Istočnog bloka, dodatno je poljuljao ideologiju čistog amaterizma. Sovjetski Savez učestvovao je sa sportistima koji su bili studenti, vojnici ili radnici u profesiji, ali mnogima od njih je država plaćala da treniraju i odrade pune pripreme.[7][8] Kao rezultat, Olimpijske igre su sa čistog amaterizma, kako je predvideo Kuberten, dozvolile učestvovanje profesionalnim sportistima. Rastući značaj medija stvorio je pitanje o korporacijskim sponzorima i komercijalizaciji igara. Prvi i Drugi svetski rat uzrokovali su otkazivanje Igara 1916, 1940 i 1944. Veliki bojkot tokom Hladnog rata limitirao je broj učesnika na Igrama 1980 i 1984. Iako je bojkot predvođen od strane Sovjetskog Saveza osiromašio takmičenje u svim sportovima, 140 nacionalnih olimpijskih komiteta učestvovalo je na Letnjim olimpijskim igrama 1984, što je bio rekord u to doba.[9]

Olimpijski pokret sastoji se od međunarodnih sportskih federacija, Nacionalnog olimpijskog komiteta i organizovanog komiteta za svake Olimpijske igre posebno. Kao vladajuće telo, Međunarodni olimpijski komitet zadužen je za izbor grada domaćina za sve Olimpijske igre, kao i za organizaciju igara, prema Olimpijskoj povelji. MOK takođe određuje olimpijski program i sportove koji će se naći na igrama. Postoji nekoliko olimpijskih rituala i simbola, kao što su Olimpijska zastava i Olimpijski plamen, kao i ceremonija otvaranja i zatvaranja igara.

Oko 13.000 sportista učestvuje na Letnjim i Zimskim olimpijskim igrama, u 33 sporta i skoro 44 događaja. Prvoplasirani, drugoplasirani i trećeplasirani dobijaju olimpijske medalje: zlatnu, srebrnu i bronzanu.

Igre su napredovale toliko da je sada gotovo svaka država zastupljena. Ovaj rast prouzrokovao je brojne izazove i kontroverze, uključujući i bojkot, doping, podmićivanje, kao i teroristički napad 1972. Svake dve godine, Olimpijske igre i mediji omogućavaju nepoznatim sportistima da steknu nacionalnu i internacionalnu slavu. Igre omogućavaju gradu i državi domaćinu da se prikaže svetu.

(kutija 2)