ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 271 / 347
Autor: Domaći
Oblast: Plivanje
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Plivanje je kretanje osobe kroz vodu, obično u vidu rekreacije, sporta, vježbe ili preživljavanja. Lokomocija se postiže kretanje udova, tijela ili oboje. Ljudi mogu zadržati dah pod vodom i naučiti osnove lokomocije plivanja nekoliko sedmica od rođenja, kao nagon za preživljavanjem.[1]

Plivanje je stalno u vrhu javnih rekreativnih aktivnosti,[2][3][4] a u nekim zemljama su časovi plivanja obavezni dio obrazovnog programa.[5] Kao formalizovani sport, plivanje je karakteristično za niz lokalnih, nacionalnih i međunarodnih takmičenja, uključujući svake moderne Ljetnje olimpijske igre.

Nauka

Plivači izvode čučnjeve pre ulaska u bazen u jednoj američkoj vojnoj bazi, 2011
Plivanje se oslanja na skoro neutralnu plovnost ljudskog tela. U proseku, telo ima relativnu gustinu od 0,98 u poređenju sa vodom, zbog čega telo pluta. Međutim, uzgon varira na osnovu telesnog sastava, naduvenosti pluća, sadržaja mišića i masti, težišta i slanosti vode. Viši nivo telesne masti i slanija voda smanjuju relativnu gustinu tela i povećavaju njegovu plovnost. Muškarci imaju tendenciju posedovanja nižeg težišta i većeg sadržaja mišića, ta im je teže da plutaju ili da budu plovni. Takođe pogledajte: Hidrostatičko merenje.

Pošto je ljudsko telo nešto manje gustine od vode, voda podržava težinu tela tokom plivanja. Kao rezultat toga, plivanje ima „slab uticaj“ u poređenju sa kopnenim aktivnostima poput trčanja. Gustina i viskozitet vode takođe stvaraju otpor za objekte koji se kreću kroz vodu. Plivački zamasi koriste ovaj otpor za stvaranje pogona, ali isti otpor stvara i otpor tela.

Hidrodinamika je važna za tehniku zamaha radi bržeg plivanja, a plivači koji žele da brže plivaju ili da se manje iscrpljuju pokušavaju da redukuju otpor kretanja tela kroz vodu. Da bi bili hidrodinamičniji, plivači mogu da povećaju snagu svojih zamaha ili da smanje otpor vode, pri čemu se snaga mora povećati za tri puta da bi se postigao isti efekat kao i smanjenje otpora.[6] Efikasno plivanje smanjenjem otpora vode uključuje horizontalni položaj u vodi, kotrljanje tela kako bi se smanjila širina tela u vodi i pružanje ruku što je više moguće kako bi se smanjio otpor talasa.[6]

Neposredno pre uranjanja u bazen, plivači mogu izvesti vežbe kao što je čučnjevi. Čučnjevi pomažu u poboljšanju plivačkog starta zagrevanjem mišića natkolenice.[7]

Plivanje odojčadi
Glavni članak: Plivanje odojčadi
Ljudske bebe pokazuju urođeni refleks plivanja ili ronjenja od novorođenčeta do starosti od otprilike 6 meseci.[8] I drugi sisari pokazuju ovaj fenomen (pogledajte refleks ronjenja sisara). Ronilački respons uključuje apneju, refleksnu bradikardiju i perifernu vazokonstrikciju; drugim rečima, bebe uronjene u vodi spontano zadržavaju dah, usporavaju rad srca i smanjuju cirkulaciju krvi do ekstremiteta (prstiju na rukama i nogama).[8] Budući da odojčad urođeno može da pliva, časovi za bebe od oko 6 meseci nude se na mnogim lokacijama. Ovo pomaže u izgradnji mišićne memorije i formira jake plivače od malih nogu.

Tehnike
Plivanje se može vršiti korišćenjem širokog spektra stilova, poznatih kao `zamasi`, a ti zamasi se koriste u različite svrhe ili za razlikovanje klasa u takmičarskom plivanju. Nije neophodno da se koristi definisani potez za pogon kroz vodu, i neobučeni plivači mogu da koriste pokrete ruku i nogu poput „veslanja pasa“, slično načinu na koji plivaju četvoronožne životinje.

Postoje četiri glavna stila koji se koriste u takmičarskom i rekreativnom plivanju: frontalni kraul, poznat i kao slobodni stil, prsno, leđno i leptir. Takmičarsko plivanje u Evropi počelo je oko 1800. godine, uglavnom prsno. Godine 1873, Džon Artur Tradžen je predstavio tradžen u zapadnim takmičenjima u plivanju.[9] Leptir je razvijen tokom 1930-ih, i smatrao se varijantom prsnog plivanja sve dok nije prihvaćen kao poseban stil 1953.[10] Mnogi ljudi smatraju da je leptir najteži stil, mada je on najefikasniji u pogledu svestranog toniranja i izgradnje mišića.[11] Taj stil takođe sagoreva najviše kalorija i može biti drugi stil po brzini ako se redovno vežba.