Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Oblast: Šah
Jezik: Srpski
Autor: Strani

1.d4 Put do pobede – Tom 2
Slovenska odbrana
Poluslovenska odbrana
Kraljeva indijska odbrana
Grünfeldova indijska odbrana
Format: A5
Broj strana: 322
Korice: Tvrd povez
Povezivanje: prošiveni tabaci
Ova dvotomna knjiga (ukupno oko 700 stranica i preko dve stotine partija!) samo je jedan skroman pokušaj da se u moru šahovskih informacija koje nas svakodnevno bombarduju sa stotina i hiljada šahovskih sajtova, postavi kotva za koju se možemo makar sa relativnom sigurnošću uhvatiti u težnji da bolje razumemo ovu našu igru.
Svaka selekcija podrazumeva određene kriterijume. Kojim kriterijumima smo se rukovodili u izboru materijala za ovu dvotomnu knjigu?
Najpre, ustanovili smo da šahisti sa ELO rejtingom od 2000-2400 (kojima je prvenstveno i namenjena ova knjiga) često više problema imaju u igri belim figurama (ovo znamo i iz sopstvenog iskustva). Obično se više pažnje posvećuje repertoaru za crne, pa tu već i na ovom nivou rejting-snage postoje pravi stručnjaci za pojedine sisteme. To je još jedan od razloga što nam je teže da igramo belima: naši „crni“ protivnici su često veoma dobro teorijski potkovani. Zato je ova knjiga pisana za bele figure. Naime, sve partije u njoj dobili su igrači koji su igrali belima…
Zatim, ovo je knjiga koja se bavi zatvorenim igrama. Razlog za to je jednostavan: vaš „selektor“ već 25 godina igra isključivo zatvorene sisteme. No, sve to ne znači da iza ove knjige neće slediti i one u kojima pobeđuju crni, kao i one koje će obrađivati otvorene i poluotvorene igre…
Kada smo tako sveli prostorni okvir selekcije na zatvorene igre i partije koje su dobili beli, postavilo se pitanje vremenskog okvira iz kojeg će se odabirati partije. On nije smeo biti ni preširok, ni preuzak, a opet je morao imati i neki, makar simbolički smisao. Tako smo odlučili da se ograničimo na godine 2005-2010. Pošto je Gari Kasparov napustio aktivno igranje posle turnira u Linaresu 2005. godine, nijedna njegova partija nije ušla u ovu knjigu, tako da bi drugi, neoficijelni naziv knjige mogao biti „Postkasparovljevska era“. Iz pregledanja partija čitaoci će ustanoviti da šah nije umro posle odlaska velikog šampiona. Naprotiv!
To bi bio opšti okvir selekcije, a kada je u pitanju odabir konkretnih partija, i tu smo se vodili određenim kriterijumima. Orijentisali smo se na tradicionalne superturnire poput Wijk aan Zee-a, Linaresa, Dortmunda, Sofije, Moskve, zatim na povremene jake turnire, olimpijade, evropska i svetska, pojedinačna i ekipna prvenstva, pošto se na njima upravo i odigra najveći broj značajnih partija. Tu su, dakako, i mečevi za šahovsku krunu. Čitalac će zapaziti da su većinu partija koje su našle mesta u ovoj knjizi igrali igrači sa ELO rejtingom preko 2700, što je, valjda, samo po sebi razumljivo.
Sve partije su komentarisali ruski velemajstori ili međunarodni majstori, prekaljeni u on-line (dok partija traje) ili off-line analizama (neposredno po završetku partija, u prikazima kôla pojedinih turnira), poput Sergeja Šipova, Maksima Notkina, Sergeja Zagrebeljnog, Mihaila Golubeva, Alekseja Korotiljeva, Konstantina Lande, Jevgenija Glejzerova, Vladimira Barskog, Andreja Devjatkina itd. Njima možemo zahvaliti što su nam ideje vrhunskih šahista postale bar malo jasnije. Kada smo imali mogućnost da biramo između on-line i off-line komentara, često smo se opredeljivali za one prve, kako zbog živosti stila pisanja i izvesne napetosti koja postoji dok partija traje a rezultat se još ne zna, tako i zbog činjenice da rezultat partije često veoma utiče i na sâm komentar, možda čak umanjujući objektivnost komentatora.
Dakle, sve partije u ovoj knjizi su (više ili manje podrobno) komentarisane, i sve partije su date u celini, od prvog do poslednjeg poteza. Mana udžbenika otvaranja jeste upravo u tome što se partija prekida ocenom „…i beli stoji bolje“, ili „igra je jednaka“ i tome slično, i sada mi, manje kvalifikovani šahisti, treba da razbijamo glavu oko pitanja zašto beli stoji bolje ili zašto je igra jednaka. U ovoj knjizi svaka pozicija dovedena je do svog (manje ili više) zakonomernog kraja. Zato ovo i nije samo knjiga o otvaranjima, već i o prelasku iz otvaranja u središnjicu, o samim središnjicama, o prelascima iz središnjica u završnice, kao i o samim završnicama. Iz nje se, dakle, može ponešto naučiti o svim fazama šahovske partije.

Valja na kraju reći da ova knjiga nije kasična knjiga iz teorije otvaranja, s bezbroj varijanata i različitih grananja. Ali, 107 komentarisanih partija u ovoj knjizi mogu biti dobar način da čitalac stekne uvid u načine tretiranja određenih pozicija. Knjiga može poslužiti i kao putokaz za dalji produbljeniji rad na pojedinim varijantama.