Godina izdanja: 2013
ISBN: 73
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Isidor Graorac
Prdgovor: Vladeta Jerotić
Izdavač: Zavod za kulturu Vojvodine / Orpheus, Novi Sad
Godina: 2013
Obim: 508 str.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografijama.

Knjiga „Detinjstvo, duhovnost, nihilizam: obrazovanje i društvo“, autora prof. dr Isidora Graorca (1947–2026), predstavlja kapitalno i duboko angažovano delo iz oblasti socijalne filozofije, pedagogije i društvenih nauka.

Objavljena 2013. godine u koizdavaštvu Zavoda za kulturu Vojvodine i izdavačke kuće Orpheus iz Novog Sada, ova knjiga nosi izuzetno značajan predgovor akademika i psihijatra Vladete Jerotića, sa kojim je profesor Graorac blisko sarađivao.

Knjiga se bavi kritičkom analizom savremenog društva i obrazovnog sistema, sa posebnim fokusom na položaj dece. Autor postavlja ključno i smelo pitanje: „Postoji li dete u Srbiji?“, ukazujući na hipokritičan odnos društva prema „dečjem narodu“.

Profesor Graorac je kroz celokupan naučni rad (uključujući i kasnija dela poput „Detinjstvo u prošlosti i danas“) zastupao stav da se pedagoška istraživanja moraju primarno vratiti samom detetu i boljem razumevanju između dece i odraslih.



Prof. dr Isidor Graorac (1947–2026) bio je istaknuti srpski pedagog, vanredni profesor i jedan od najoriginalnijih mislilaca u oblasti predškolske pedagogije i socijalne filozofije kod nas. Svoj višedecenijski radni vek proveo je obrazujući generacije vaspitača na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu.

Njegov rad, životni stavovi i pedagoška misao izdvojili su ga kao jedinstvenu figuru u našem akademskom i kulturnom prostoru.

Profesor Graorac je duboko verovao u ravnopravno dostojanstvo dece i odraslih. Često je isticao da se odrasli u odnosu sa decom zapravo uzdižu na nivo deteta, a ne spuštaju, kako se to obično misli. Smatrao je da fizička veličina odraslih ne diktira stvarni duhovni odnos i zastupao je tezu da je dete u moralnom i intuitivnom smislu koren i učitelj odraslog čoveka.

U naučnom radu, Graorac se posebno zanimao za fenomen implicitne pedagogije. To podrazumeva sve ono neizrečeno što odrasli (roditelji i vaspitači) unose u međuljudske odnose – njihova skrivena uverenja, podsvesne stavove i stvarne unutrašnje vrednosti. Tvrdio je da deca nepogrešivo upijaju upravo ove neizgovorene poruke, koje na njih ostavljaju mnogo dublji trag nego formalne lekcije i svesne pedagoške mere.

Pored akademskog rada, profesor Graorac je ostavio neizbrisiv trag u kulturnom životu Vojvodine. Bio je jedan od osnivača i dugogodišnji umetnički i ideološki oblikovatelj poznatog Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade (FEP) u Bačkoj Palanci. Kroz ovaj festival nastojao je da spoji umetnost, prirodu i pedagogiju, pružajući deci prostor za slobodan i duhovan razvoj izvan krutih školskih okvira.

Bio je poznat po oštrom i kritičkom intelektu. Otvoreno je govorio o krizi vaspitanja, navodeći da se današnje institucije bave pukim „školovanjem“, a ne suštinskim „obrazovanjem“ vaspitača. Smatrao je da se moderna prosveta udaljila od humanih i etičkih osnova, te da je nemoguće stvoriti humanu školu bez humanog društva koje počiva na jasnim duhovnim vrednostima.

Izuzetno je cenio rad profesorke Aleksandre Marjanović, pionirke naše predškolske pedagogije, i nastavljao njenu viziju vaspitanja usmerenog na samu ličnost deteta.

Njegov odlazak septembra 2026. godine označen je u pedagoškim krugovima kao odlazak „velikog srpskog pedagoga i još većeg Čoveka“ koji je do poslednjeg trenutka tiho i dosledno branio dostojanstvo dečjeg sveta.