Godina izdanja: 2026.
Format - 13x20 cm
Povez - Mek
Pismo - Latinica
Izdavač: Blum izdavaštvo
Autor: Đulio Gvidorici
EAN: 9788660701062
Ludilo između božanskog nadahnuća i ljudskog razumaNa granicama duše: Grci i ludilo Đulija Gvidoricija istražuje ludilo, mit, religiju i razum u antičkoj Grčkoj i korene zapadne misli.Knjiga otvara pitanje koje prevazilazi istoriju medicine i vodi pravo u srž antičkog poimanja čoveka: gde se završava razum, a počinje ludilo? U grčkoj kulturi granica između ova dva stanja nije bila ni približno tako jasna kao što je često zamišljamo danas. Ludilo je moglo označavati porećaj, ali i poseban oblik spoznaje, dodir sa božanskim, pesničko nadahnuće ili stanje u koj čovek prekoračuje uobičajene granice sopstvene ličnosti.Đulio Gvidorici posmatra ovu tu kroz religiju, mitologiju, književnost, filozofiju i začetke medicine, pokazujući kako su se predstave o ludilu menjale zajedno sa grčkim društvom. Posebno mesto zauzimaju proročanstva, Dionisovi kultovi, ekstaza i trans, ali i postepeni razvoj racionalnog objašnjenja čovekovog ponašanja. Tako se pred čitaoc otvara svet u koj mitos i logos još nisu strogo razdvojeni.Upravo u tom susretu suprotstavljenih načina razumevanja sveta krije se jedna od najvažnijih ta knjige. Autor pokazuje da razvoj racionalne misli nije jednostavno izbrisao starija religijska i mitska tumačenja. Ona su nastavila da postoje uporedo, stvarajući složenu sliku antičke Grčke i čovekove psihe.Od svetog zanosa do Hipokratovog objašnjenja ludilaU svetu koji danas ludilo gotovo isključivo posmatra kao bolest, stari Grci nudili su sasvim drugačiju perspektivu. U ranoj Grčkoj ono nije bilo samo porećaj već i način da se probiju granice duše i proširi ljudska ličnost – istovreno opasnost i dar, porećaj i nadahnuće. Ludilo je bilo deo religijskog iskustva, telj delovanja proroka, pa čak i političara, nadahnjivalo je pesnike i pevače, a u ekstatičkim kultovima, poput Dionisovog, otvaralo prostor vizionarskim iskustvima.Umesto da budu isključeni, „ludi&rdquo su u pojedinim epohama imali svoje mesto u zajednici, a društvo je znalo kako da tu silu prepozna, oblikuje i iskoristi. Ko je, zapravo, lud i šta je bolest? Đulio Gvidorici prati kako su se odgovori na ta pitanja menjali od arhaične do klasične Grčke, pokazujući da grčka kultura nije monolit, nego složen i promenljiv svet u koj se mit i razum ne isključuju, već prožimaju.U 5. veku pre nove ere rađa se pitanje „zašto?&rdquo, a s njim i nastojanje da se ludilo objasni prirodnim uzrocima. Hipokrat, lekar i filozof, govori o neravnoteži tečnosti u telu kao uzroku manije, nagoveštavajući racionalni pristup koji će obeležiti kasniju medicinu. Ipak, ludilo ostaje i prostor ekstaze, transa i znanja koje se daruje zajednici. Između nadahnuća i racionalnog mišljenja, u napetosti između mitosa i logosa, oblikuje se telj zapadne civilizacije.Knjiga koja drugačije osvetljava grčki svetNa granicama duše: Grci i ludilo privukla je pažnju i stručne javnosti upravo zbog načina na koji povezuje antropologiju, istoriju religije, književnost i proučavanje antičke kulture. Italijansko izdanje knjige objavljeno je pod naslovom Ai confini dell`anima: I Greci e la follia, a delo je postalo predmet akadskih prikaza i rasprava posvećenih antičkom poimanju ludila.O knjizi je 2010. godine objavljen i akadski prikaz Alesandra Janučija u časopisu Mythos. Pra bibliografskom zapisu Univerziteta u Bolonji, taj rad, osim prikaza same knjige, donosi i interpretativni doprinos istoriji proučavanja ove te. To pokazuje da je Gvidoricijevo delo relevantno ne samo široj publici zainteresovanoj za antičku Grčku već i istraživačima klasične kulture.Posebna vrednost knjige leži u tome što čitaoca udaljava od pojednostavljene predstave o starim Grcima kao isključivo racionalnoj civilizaciji iz koje su neposredno proistekle filozofija i nauka. Gvidorici pokazuje mnogo složeniju kulturu u kojoj su proročanstvo, religijski zanos, mit, medicina i racionalno istraživanje mogli postojati istovreno.Zbog toga knjiga pruža drugačiji pogled na nastanak zapadnog mišljenja: razum se ne pojavljuje u praznom prostoru, već se razvija u stalnom dodiru i napetosti sa iracionalnim, mitskim i religijskim iskustvom.Za čitaoce koje privlače antička Grčka, mitologija i istorija idejaNa granicama duše: Grci i ludilo idealan je izbor za čitaoce koje antička Grčka zanima izvan poznatih priča o bogovima, junacima, ratovima i filozofima. U središtu ove knjige nalazi se čovek i pokušaj da razume sopstveni um, ponašanje i iskustva koja izmiču svakodnevnom razumu.Knjiga će posebno odgovarati ljubiteljima istorije antičke Grčke, klasične kulture, mitologije, antropologije, istorije religije, filozofije i istorije ideja. Gvidoricijev pristup može biti zanimljiv i čitaocima koje privlači istorija psihologije i medicine, jer prati važnu promenu od religijskih i mitskih predstava o ludilu ka pokušajima da se ono objasni prirodnim procesima.Knjiga može biti naročito vredna studentima i čitaocima koji žele ozbiljniju, interdisciplinarnu literaturu o antičkom svetu, ali i svima koji uživaju u publicističkim i naučnopopularnim delima koja povezuju istoriju, kulturu i razvoj ideja.Za dalje istraživanje srodnih ta pogledajte i izbor knjiga iz oblasti istorije, filozofije, mitologije i klasične kulture na delfi.rs.