Godina izdanja: 1974
ISBN: 65
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Miloš Nemanjić
Izdavač: Vuk Karadžić, Beograd
Godina: 1974
Obim: 168 str.

U knjizi je, na prvih nekoliko stranica, podvučeno 3-4 reda, no big deal. Knjiga je i dalje čitljiva.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografiji, kao i u opisu.

Knjiga „Kulturne potrebe” srpskog sociologa kulture Miloša Nemanjića, objavljena 1974. godine u izdanju izdavačke kuće Vuk Karadžić iz Beograda, predstavlja temeljno delo domaće sociologije kulture koje naučno analizira strukturu, motive i razvoj kulturnih potreba u društvu.

njiga „Kulturne potrebe” Miloša Nemanjića analizira kulturne potrebe kao društveno uslovljene pojave, a ne biološke nagone, ističući njihovo formiranje kroz istorijski razvoj. Autor definiše tri osnovne potrebe – jezičko izražavanje, saznavanje i estetičku potrebu – naglašavajući njihov značaj za svesno delovanje i kulturni razvoj pojedinca. Knjiga se bavi i otuđenjem ovih potreba u savremenom društvu, pozivajući institucije na aktivniju ulogu u obrazovanju i podsticanju kulturnog ukusa.

Dr Miloš Nemanjić (1932–2016) bio je istaknuti srpski sociolog, naučni radnik i jedan od pionira i doajena sociologije kulture na prostorima bivše Jugoslavije i Srbije. Ceo njegov životni i radni vek bio je posvećen empirijskom i teorijskom proučavanju kulturnog života, publike i stvaralačke inteligencije.

Diplomirao je (1964), magistrirao (1970) i doktorirao sociologiju (1986) na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Usavršavao se u Parizu, a na njegovo naučno formiranje najveći uticaj izvršila je francuska sociološka škola (posebno Pjer Burdije). Doktorirao je na temi filmske i pozorišne kritike u Beogradu u drugoj polovini 20. veka.

Nemanjić je bio dugogodišnji saradnik, a u periodu od 1984. do 1991. godine i direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (Zaprokul). Pod njegovim vođstvom, Zaprokul je postavio standarde za istraživanje kulturnih navika i potreba stanovništva. Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa „Kultura” za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku. Obavljao je funkciju predsednika Srpskog sociološkog društva (1994–1996) i Gerontološkog društva Srbije.

Njegova bogata bibliografija obuhvata više od 450 naučnih radova i knjiga. Pored proučavanja kulture, od 2000. godine aktivno se bavio i socijalnom gerontologijom (starenjem stanovništva). Među najznačajnijim knjigama izdvajaju se:
- „Kulturne potrebe” (1974/1975).
- „Filmska i pozorišna publika Beograda” (1991).
- „Jedan vek srpske stvaralačke inteligencije (1820–1920)” (2001).
- „Književna kultura Srbije – sociološki eseji i istraživanja (1975–2005)”

Danas se njegov lični legat sa vrednom arhivskom građom čuva u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu.

САДРЖАЈ
1. Увод 7
2. Од инстинктивистичких до савремених социјално-психолошких теорија потреба 21
3. Потребе, друштво и вредности 28
4. Различита схватања културе 42
5. Произвођачи културе или интелигенција 57
6. Културне потребе - начин стварања и отуђење 67
7. Основне културне потребе и њихова функција 85
8. Потреба за језичким изражавањем 91
9. Сазнајна потреба 97
10. Естетске потребе - функције уметности и уметничка публика 114
11. Масовна култура и културне потребе 141
12. Ка новом јединству људских потреба 155
13. Библиографија 167