Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Službene religijske strukture Srpske pravoslavne crkve i Islamske zajednice u prošlosti su se rezervisano i nepoverljivo odnosile prema Romima kao vernicima. Pop ili hodža zalazili su u mahalu samo nužnim povodima (slava, sahrana, krtenje, sunet), pa i tada retko, jer nisu računali na darivanje za obavljene usluge od ubogog romskog stanovništva. Uopšte se podozrevalo u romsku religioznost i sposobnost da se otrgne od psihologije geta. Ovakav stav srkvenih velikodostojnika samo se preslikao u mnjenje površno pobožne većinske pastve. Sa svoje strane, sagovornici Romi precizirali su motive posete hramovima: više iz sujeverja (predsakazanja u snovima, nesreće ili bolesti u kući) nego iz jasnih verskih pobuda, potaknutih kontinuiranim nedeljnim pozivima na bogosluženje ili strpljivim izučavanjem preporučenih biblijskih sadržaja. Sve se završavalo na uapljenoj sveći i na brzinu sročenoj molitvi.

Koristeći se nezainteresovanošću oficijelnih religjskih struktura i velikodostojnika pravoslavlja i islama, proestanti u jugoistočnoj Srbiji otvorili su se za romske probleme, sa mnogo hrišćanske ljubavi uključili ih u postojeće grupne aktivnosti i podstakli na izgradnju novog, u Svetom pismu utemeljenog, identiteta. Konverzija u razne male verske zajednice Romima je donela željno iščekivano uvažavanje i pažnju u pastoralnom dušebrižništvu, nadu u bolje sutra i sopstveno dostojansto, rečju, sve ono što im je bilo uskraćeno u nadmenom ophođenju domicilnih verskih odličnika.

U monografskoj studiji izvestićemo o pozitivnim efektima ostvarenim u povećanju kvaliteta života i poboljšanju društvenog statusa (porodični odnosi, običaji iz životnog ciklusa, poboljšanje higijenske i obrazovne navike). Posebnu pažnju posvetićemo analizi procesa preosmišljavanja i prilagođaanja dveju domaninatnih sastavnica romske kulture pod uticajem novousvojenog religijskog pogleda na svet: 1. evoluciji prvobitne podele na „Mi, Romi“ i „Oni, Gedže“ u „Mi, verujući“ i „Oni, neverujući“ i 2. napuštanja viševekovne pozicije važnosti postojanja („nemati, a biti“) u korist posedovanja materijalnih dobara („imati, a ne biti“)

Istraživanje je obavljeno na uzorku 60 krštenih vernika romske nacionalnosti, kao i 14 romskih i neromskih verskih starešina.