Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

FUNKCIJE društvenog sukoba
Luis Kozer
Str 224
Povez mek
Stanje knjige dobro pisano na zadnjoj beloj strani

O knjizi
Tokom svoje karijere bio sam nešto poput profesionalnog autsajdera, ali sam, takođe, često imao privilegiju da učestvujem u unutrašnjem životu sociologije. Bio sam aktivan u našoj disciplini a, opet, nikada u potpunosti odan raznolikim pristupima koji su vladali našom oblasti za mnogo godina mog rada kao sociologa…Godine 1954. doktorirao sam na Kolumbiji, a knjiga koja je nastala na osnovu disertacije, Funkcije društvenog sukoba, izašla je dve godine kasnije. Zanimljivo je navesti sudbinu knjige. Kada je prvi put objavljena, naišla je na veoma dobre reakcije. Sećam se samo jednog negativnog prikaza, i to od osobe koja se specijalizovala za zlonamerne kritike. Iako je bila dobro prihvaćena, 1950-ih nije stvorila mnogo buke. Koliko se sećam, tada je prodato oko tri hiljade primeraka. Međutim, u 1960-im stvari su se dramatično promenile. Pokret za građanska prava, studentski pokret, te mnogobrojni sukobi koji su obeležili te godine, vodili su ka postavljanju pitanja kojima bi sociološko delo moglo da pomogne kako bi se objasnila društvena scena koja je izgledala potpuno nerazumljiva u okvirima fiksiranih kategorija klasičnog struktural-funkcionalizma, ili bilo kojeg drugog sociološkog sistema. Nesumnjivo, Maks Veber ili Karl Marks mogli su da pruže neke smernice, ali, da li su savremeni sociolozi mogli da doprinesu njihovom razjašnjenju?Tih godina veoma su se čitala dela Rajta Milsa, ali on je preminuo 1962. godine. Postojala su, ili se bar tako činilo mnogim mladim sociolozima – početnicima, samo tri novija dela, koja su se bavila društvenim sukobom, koja su odbacila do tada prožimajuće stanovište, prema kojem je sukob viđen kao društvena bolest, kao disfunkcionalan i destruktivan elemenat. To su dela Ralfa Darendorfa Klasa i klasni sukob u industrijskom društvu, Maksa Glakmana Običaj i sukob u Africi, te moja knjiga. Ne znam kakav je bio tiraž druge dve knjige, ali je moja odjednom postala bestseler, i knjiga koja prosto mora da se ima na katedrama za sociologiju, kao i za susedne discipline, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Knjiga je prevedena na sedam ili osam jezika, bila je glavno didaktičko sredstvo na predavanjima za postdiplomce, te delo koje mladi sociolog prosto mora da pročita. O ovome govorim samo da bih ukazao na opštiju poruku. Uspeh ili neuspeh neke knjige manje je povezan sa njenim sadržajem; najviše zavisi od toga da li ona uspe da pronađe publiku i vremena koji je potvrđuju.