Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Dobro očuvano. Na par strana podvlačivano hemijskom, ništa strašno.

tehničkom i matematičkom pravcu, i Parsons je tražio druge opcije na Harvardu i dao kurseve u `socijalne etike` i `Sociologije religije . ` Iako je Parsons ušao na Harvardu preko Odeljenja Ekonomije, nikada nije imao cilj da postane ekonomista; sve njegove aktivnosti i njegova osnovna prava intelektualne daju interes da mu da pogon prema sociologiji. Međutim, na Harvardu u ovim godinama se radilo na uspostavljanju Odeljenja sociologije i sebe Parsons pozicionirana na različite načine kroz pisanje i nastavnih obaveza, tako da je spreman da se pridruži sociološkom odeljenju, kada je konačno osnovan. Za razliku od legendi Parsons nikada nije `prinudni` iz odeljenja Ekonomije, njegov izlazak je bio dobrovoljan i namerno odlučen.

Rad
Parsons je proizveo opšti teorijski sistem za analizu društva, koji je nazvao `teorija akcije` zasnovan na metodološkim i epistemološkog principu `analitike realizma` i na ontološke pretpostavke Parsons koncept analitički `voluntaristička akciju.` realizam može smatrati nekom vrstom kompromisa između nominalisti i realističkog pogleda na prirodu stvarnosti i ljudskog znanja.[8] Parsons ocenjuje da (kao naučnici i ljudi) se odnose na objektivnoj stvarnosti, ali samo kroz određeni susreta takve realnosti, i da je naše opšte intelektualno razumevanje je moguće samo kroz konceptualne šeme i teorijama. Naša saradnja sa objektivnom stvarnošću na intelektualnom nivou uvek treba shvatiti kao pristup. Parsons često daje objašnjeno značenje analitičkog realizma citirajući izjavu Lj Henderson: `. Činjenica je izjava o iskustvu u smislu konceptualne šeme`[9] Generalno, Parsons je tvrdio da mu je inspiracija u vezi sa analitičkom realizma bio Lorens Džozef Henderson i AN Vajthed [10] iako je moguće da je ideja nastala mnogo ranije. Važno je u tom smislu da je Parsons `analitička realizam` insistira na odnosu na objektivne stvarnosti od Parsons u nekoliko navrata istakao da je njegov koncept `analitičke realizma` je važnije razlikuje od `fictionalism` Hansa Vaihiger (Hans Vaihinger) . Kao što je Parsons precizira ovo:. `Moramo početi sa tvrdnjom da je sve znanje koje tvrdi da važi u bilo šta slično naučnom smislu pretpostavlja kako realnost objekta poznatog i na znalac mislim da možemo ići dalje od toga i kažu da mora postojati zajednica znalci koji su u stanju da komuniciraju jedni sa drugima bez takvog pretpostavke bilo bi teško da se izbegne zamku solipsizma. Takozvani prirodne nauke ne, međutim, inputiraju `status poznavanja. subjekti `na predmete kojima se bave.` [11]

Socijalna evolucija
Parsons je doprineo oblasti socijalne evolucije i neevolucije. On je podeljen u četiri evolucije potprocesizma:

diferencijacija, koja stvara funkcionalne podsisteme od glavnog sistema, kao što je gore navedeno;
adaptacija, gde se ti sistemi razvijaju u efikasnije verzije;
uključivanje elemenata prethodno isključene iz datih sistema;
generalizacija vrednosti, povećanje legitimizacije na sve složenog sistema.
Osim toga, Parsons je istraživao ove potprocese u roku od tri faze evolucije:

primitivni
arhaični
moderan
Parsons posmatra zapadnu civilizaciju kao vrhunac modernih društava, a od svih zapadnih kultura izjavio je SAD kao najveću dinamiku razvoja. Parsonsov kasni rad fokusiran na novu teorijsku sintezu oko četiri funkcije zajedničke za sve sisteme od akcionog ponašanja do kulturnog, i niz simboličkih medija koji omogućavaju komunikaciju preko njih. Njegov pokušaj da izgradi svet akcije prema šemi koja se fokusirala na kako je bilo neprihvatljivo za američke sociologe, koji su u to vreme povlačila iz velikih pretenzija 1960 u više empirijske, osnovni pristup.