Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

VERA BACKOVIĆ
DŽENTRIFIKACIJA KAO SOCIO-PROSTORNI FENOMEN SAVREMENOG GRADA - sociološka analiza koncepta
Čigoja
Godina - 2015
224 strana

SADRŽAJ:
1. UVOD

2. DŽENTRIFIKACIJA KAO PROSTORNA REFLEKSIJA KLJUČNIH SOCIOEKONOMSKIH PROCESA U SAVREMENOM GRADU
2.1. Urbana obnova, urbana revitalizacija i džentrifikacija: pojmovna razgraničenja i/ili preplitanja

3. DOMINANTNI PRISTUPI U OBJAŠNJAVANJU PROCESA DŽENTRIFIKACIJE
3.1. Strukturna uslovljenost/ponuda – neomarksistički pristup
3.2. Akterska perspektiva/tražnja – neoveberijanski pristup
3.3. Pokušaji prevazilaženja strukturnog i akterskog pristupa
3.4. Postmoderni pristup džentrifikaciji

4. MATRICE SOCIOLOŠKIH KONCEPATA ZNAČAJNIH ZA RAZUMEVANJE FENOMENA DŽENTRIFIKACIJE
4.1. Struktura vs akteri4.1.1. Diverzifikacija aktera džentrifikacije
4.2. Društvena stratifikacija – klasa vs životni stil
4.3. Teorije kapitala (kulturni, socijalni i simbolički kapital)
4.3.1. Uloga kulturnog kapitala u procesu džentrifikacije
4.3.2. Socijalni kapital džentrifikovanih susedstava
4.3.3. Značaj simboličkog kapitala za proces džentrifikacije
4.4. Urbanitet grada i džentrifikacija
4.4.1. Zajednica džentrifikatora i osećaj bezbednosti
4.4.2. Privatizacija i fragmentacija urbanog prostora

5. DIVERZIFIKACIJA FENOMENA DŽENTRIFIKACIJE
5.1. Vremenska diverzifikacija fenomena
5.2. Prostorna diverzifikacija fenomena

6. POSTOJI LI DŽENTRIFIKACIJA U POSTSOCIJALISTIČKIM GRADOVIMA?
6.1. Preduslovi džentrifikacije u postsocijalističkim gradovima
6.2. Varijacije procesa džentrifikacije u postsocijalističkim gradovima
6.3. Prisutnost fenomena džentrifikacije u Beogradu

`Proces džentrifikacije predstavlja vidljiv fenomen preobražaja savremenih gradova, koji sažima nekoliko ključnih dimenzija urbane transformacije: restrukturiranje ekonomije, nove modele upravljanja i planiranja u gradovima, ali i promene obrazaca socijalne stratifikacije i promene u životnim stilovima.

Restrukturiranje ekonomije na globalnom nivou (nova internacionalna podela rada i deindustrijalizacija gradova, pre svega gradova najrazvijenijih zemalja, ali i najrazvijenijih gradova regionalnih i nacionalnih urbanih sistema manje razvijenih zemalja) podrazumeva porast udela i značaja servisne ekonomije i kulturne industrije i novu ulogu prostora potrošnje u oblikovanju gradova. Novi preduzetnički model upravljanja u gradovima predstavlja napuštanje menadžerskog modela i njegovu zamenu preduzetničkim modelom (Harvi, 2005). U preduzetničkom gradu ostvaruje se partnerstvo javnog sektora sa privatnim sektorom (firmama i investitorima), a u planiranju gradova veću ulogu dobijaju brendiranje prostora i reklamiranje grada kao robe. Promena obrazaca socijalne stratifikacije (porast servisne i kreativne klase) uslovila je diverzifikaciju društvenih vrednosti i manifestaciju različitih životnih stilova u urbanom prostoru.

Pojam džentrifikacije prvi put je upotrebila Ruth Glass 1964. godine u sociološkoj studiji London: Aspects of Change. Nakon toga, taj fenomen je teorijski i empirijski dosta proučavan, ali nije uspostavljena teorija džentrifikacije niti je postignuta saglasnost oko definicije ovog pojma. Najjednostavnije džentrifikacija se može definisati kao proces u kojem dolazi do menjanja fizičke strukture (stambenih) objekata, ili njihove namene (ako do tada objekti nisu sadržali stambenu funkciju), na centralnim gradskim lokacijama, koju prati promena socijalnih karakteristika ljudi kojima su ti renovirani ili novi objekti namenjeni. Džentrifikacija se posmatra kao prostorna refleksija ključnih socioekonomskih procesa u savremenom gradu jer ključne društvene promene (postfordizam i postmodernizam) uslovljavaju i oblikuju njeno ispoljavanje. U objašnjenjima procesa džentrifikacije mogu se izdvojiti dva osnovna pristupa: objašnjenja (ponude) koja polaze od strukturnih promena (restrukturiranja urbane ekonomije – kruženja kapitala) koje stvaraju prostor i imovinu pogodnu za džentrifikaciju, i objašnjenja koja polaze od tražnje – delanja (izbora) aktera koji stvaraju ili koriste džentrifikovane prostore. Idealnotipski moguće je razlikovati pionirsku, profitabilnu i posredovanu džentrifikaciju. U pionirskoj džentrifikaciji, akteri su uglavnom umetnici koji adaptiraju radni i životni prostor čime džentrifikuju susedstvo. U slučaju profitabilne džentrifikacije investitori i građevinske firme grade rezidencijalne objekte koji su namenjeni pripadnicima (nove) srednje klase (servisne i/ili kreativne klase), dok u posredovanoj džentrifikaciji proces iniciraju nacionalne ili lokalne vlasti.

Namera ove knjige je analiza i sistematizacija teorijskih koncepata koji se koriste u objašnjavanju procesa džentrifikacije, prvenstveno analiza koncepata koji pripadaju opštoj odnosno urbanoj sociologiji. Analizira se način na koji su oni interpretirani, procenjuje se njihova primenjivost u različitim društvenim kontekstima, ali i njihov doprinos razumevanju ovog fenomena. Ciljevi takve analize su da se ukaže da je za razumevanje nastanka fenomena, njegovog širenja, posebno prelaska pionirske u profitabilnu džentrifikaciju neophodno kombinovanje strukturne i akterske perspektive (neomarksističkog i neoveberijanskog pristupa). Zatim, da se pokaže kako se dihotomija struktura-akteri prelama i kroz određivanje socijalnog položaja aktera džentrifikacije (džentrifikatora) u zavisnosti da li se njihov polažaj određuje strukturno (društvenim položajem), ili posredstvom životnog stila, kao oblasti individualnog izbora. Takođe, da se istakne značajan doprinos teorija kapitala (kulturnog, ekonomskog, socijalnog i simboličkog) u proučavanaju fenomena džentrifikacije. Kako je ispitivanje džentrifikacije nepotpuno bez analize socijalnih posledica na nivou susedstva i grada, pri proceni socijalnih efekata fenomena džentrifikacije (homogenizaciji susedstva, privatizaciji i fragmentaciji urbanog prostora) primenjuju se koncepti urbaniteta i socijalne kohezije.

Sledeći geografiju džentrifikacije, jedan od ciljeva ove knjige je procenjivanje mogućnosti primene pojmova koji se povezuju sa fenomenom džentrifikacije u svetskim gradovima (fenomen je najizraženiji i najviše istraživan u najrazvijenijim gradovima, posebno u Njujorku i Londonu), kako bi se ukazalo da li neke socioprostorne promene u postsocijalističkim gradovima spadaju u fenomen džentrifikacije. Koncepti su uvek kontekstualizovani jer fenomen ima drugačija ispoljavanja na različitim prostorima i u različitim vremenskim periodima.`