Godina izdanja: 1997
ISBN: 86-17-05416-6
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Poverenje, društvene vrline i stvaranje prosperiteta

Izdavač: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
Biblioteka Societas, knj. 9
Prevod: Slobodan Divjak, Rade Kalik
Pogovor: Slobodan Divjak
Povez: broširan
Broj strana: 449
Spolja kao na slikama (sitno habanje zadnje korice na jednom mestu).
Pečatirana, bez predlista, vrlo dobro očuvana.

Knjiga „Sudar kultura“ koncepcijski je podeljena na pet glavnih delova:

Prvi deo knjige pod nazivom „Ideja poverenja“, analizira neuspeh Amerikanaca da ispravno shvate svoje društvo i njegovu komutarijansku orijentaciju, kao i da pravilno vrednuju kulturnu dimenziju ekonomskog života. U ovom odeljku definišu se na veoma precizan način termini kao što su kultura, poverenje i socijalni kapital. Takođe, objašnjava se i povezanost poverenja sa industrijskom strukturom i stvaranjem onih raznovrsnih organizacija koje su od životnog značaja za ekonomsko blagostanje i konkurentnost.

Drugi deo knjige pod nazivom „Društva sa niskim nivoom poverenja i paradoks porodičnih vrednosti“, istražuje dva glavna instrumenta koji vode ka socijabilnosti, a to su porodica i zajednice koje nisu zasnovane na krvnom srodstvu. Fukujama u ovom odeljku analizira četiri tzv familijaristička društva, odnosno društva u kojima se porodica visoko rangira u sistemu društvenih vrednosti: Južnu Koreju, Kinu, Francusku i Italiju. U svakom od ovih društava porodica čini bazičnu jedinicu ekonomske organizacije i svako od ovih društava je iskusilo teškoće pri stvaranju velikih organizacija koje nadilaze porodicu.

Treći deo knjige pod nazivom „Društva sa visokim nivoom međuljudskog poverenja“, istražuje Japan i Nemačku, društva u kojima vlada visok nivo poverenja i kojima je bilo potrebno mnogo manje vremena nego famijalističkim društvima (Italija, Francuska, Kina, Južna Koreja) da stvore velike firme koje nisu zasnovane na krvnom srodstvu. Ne samo što su se takva društva rano okrenula profesionalnom menadžmentu, već su ona bila u stanju da stvore efikasnije odnose na radnom mestu u fabrici.

Četvrti deo knjige pod nazivom „Američko društvo i kriza poverenja“, možda je najzanimljiviji za čitaoce i raspravlja o složenom pitanju gde treba locirati SAD u spektru od društava niskog do društava visokog stepena poverenja. Osnovno pitanje koje se postavlja je –iz čega proističe veština udruživanja u Americi i zašto je ona oslabila poslednjih decenija? Fukujama konstatuje da iako je Amerika prvenstveno percipirana kao individualističko društvo, posebno u odnosu na azijske kulture, u njoj je postojala i jaka sklonost ka stvaranju asocijacija i ka učešću u drugim oblicima grupnih aktivnosti (Nacionalno udruženje strelaca, Liga žena glasača itd.).

Peti deo knjige pod nazivom „Obogaćivanje poverenja“, kao poslednji, zaključni odeljak pruža nam opšte zaključke koji se tiču budućnosti globalnog društva i uloge ekonomskog života u širem području ljudske delatnosti. U ovom delu knjige, autor pokušava da pruži odgovor na pitanje da li je za savremena društva pogodniji koncept malih i fleksibilnih preduzeća ili koncept velikih korporativnih struktura koje svoje performanse zasnivaju na ekonomiji obima.

(K-109)