ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 356
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Georg Jelinek (nem. Georg Jellinek; 16. jun 1851, Lajpcig — 12. januar 1911, Hajdelberg) — nemački pravnik, državnik, predstavnik pravnog pozitivizma.


Rođen u Lajpcigu 16. juna 1851. godine u porodici Adolfa Jelineka, poznatog propovednika jevrejske opštine Beč.

Od 1867. do 1872. Georg Jelinek je studirao pravo, istoriju umetnosti i filozofiju na Univerzitetu u Beču, Hajdelbergu i Lajpcigu.

Godine 1872. u Lajpcigu je odbranio tezu „Die sozialethische Bedeutung von Recht, Unrecht und Strafe“ („Društveni i etički značaj prava, nepravde i kazne“) postavši doktor filozofije, a 1874. u Beču je doktorirao. po zakonu.

Godine 1879. položio je habilitacioni postupak za profesora na Univerzitetu u Beču. Nakon toga, Jelinek je preuzeo mesto profesora filozofije prava, a 1881. godine bio je imenovan za člana državne ispitne komisije. Godine 1882. objavljeno je njegovo fundamentalno delo Die Lehre von den Staatenverbindungen (Teorija državnog ujedinjenja). Nakon toga postao je docent ustavnog prava na Univerzitetu u Beču.

Godine 1889. Jelinek je napustio akademsku službu Austrougarske i postao profesor na švajcarskom univerzitetu u Bazelu.

Godine 1891. preselio se u Nemačku i postao profesor ustavnog i međunarodnog prava na Univerzitetu u Hajdelbergu.

Godine 1900. objavljeno je prvo izdanje Jelinekovog glavnog dela Allgemeine Staatslehre (Opšta doktrina o državi), poznatog i kao Das Recht des Modernen Staates (Zakon moderne države).

Porodica
Georg Jelinek je bio oženjen Kamil Jelinek, rođenom Verthajm (1860–1940), koju je Marijana Veber 1900. ubedila da se pridruži pokretu za prava žena i koja je postala poznata po pružanju pravne pomoći ženama i radu na projektima reforme kaznenog sistema.

Imali su šestoro dece rođene između 1884. i 1896. godine, od kojih četvoro nije umrlo u detinjstvu. Sin Valter i ćerka Dora smešteni su u koncentracioni logor Terezienštat pod nacistima, a najmlađeg sina Ota mučio je Gestapo 1943. godine.

Naučna delatnost
Georg Jelinek je osnivač teorije nesuverenih država (teorija neograničenog, potpunog suvereniteta; unitarna, centralistička teorija federalizma), prema kojoj na celoj teritoriji jedne države može postojati samo jedan suverenitet. Države koje su uključene u federaciju, ili pripojene carstvu, iako zadržavaju određenu količinu moći, istovremeno potpuno gube suverenitet.

Takođe je izneo koncept samoograničenja države pravnim normama koje je on izdao, progresivnim u njegovo vreme.

Državu je definisao kao ciljno jedinstvo pojedinaca, obdarenih osobinama pravnog lica, koji imaju volju i koji su nosioci prava[7]. Smatrao je da državu treba proučavati istovremeno kao poseban društveni entitet i kao pravni fenomen. Shodno tome, njegovo učenje je imalo dve strane: socijalnu i pravnu. Stoga se Jelineka često naziva osnivačem nemačke sociologije prava.

Jedno od poznatih Jelinekovih radova bio je esej iz 1895. o Deklaraciji o pravima čoveka i građanina, u kojem je razvio ideju o univerzalnosti teorije ljudskih prava. Za razliku od Emila Butmija, on je Deklaraciju o pravima čoveka i građanina, kao i Francusku revoluciju, smatrao ključnim događajima političke istorije 19. veka, ne u okviru čisto francuske tradicije, već kao analoga revolucionarnih ideja i pokreta u Engleskoj i SAD.

Jelinekova doktrina o državi i pravu bila je nadaleko poznata pored Nemačkog carstva i Austrougarske, takođe u Ruskom carstvu i Japanu. Uopšte, imao je veliki uticaj na svetsku pravnu nauku početkom 20. veka.