ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2019.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Beograd 2019. Mek povez, 269 strana.
Knjiga je nekorišćena (nova).



Ova knjiga je temeljno prerađena i izmenjena verzija eseja na francuskom jeziku koji je 2013. godine objavila izdavačka kuća La Découverte. Rasprave koje je podstakla ta prva verzija knjige navele su me da bliže objasnim o kojem to kosmopolitizmu govorim u vezi sa kretanjem migranata, o životu na granicama, o odnosima između ljudi koji se tu uspostavljaju. A govorim o običnom ili „banalnom“ kosmopolitizmu, u značenju dosta bliskom „banalnom nacionalizmu“ o kome u knjizi Banalni nacionalizam piše Majkl Bilig, polazeći od svakodnevnih praksa i malih znakova koji pokazuju da je i tu u igri pripadnost pojedinaca nekoj naciji. Obični kosmopolitizam je, pak, sačinjen od svakodnevnih aranžmana žena i muškaraca koji su neprestano u „lavirintu stranaca“ (izraz Alfreda Šica) i još uvek nisu uspeli da iz njega izađu, koji se nalaze u pograničnoj situaciji, teško se suočavaju sa drugim jezicima, načinima rada, mišljenjem i upravljanjem, prilagođavaju se i preobražavaju kroz taj prinudni napor. To me je navelo da dodatno opišem i interpretiram (naročito u trećem poglavlju) pogranične situacije i pograničja (borderlands). Na taj ćemo način možda bolje razumeti paradoks zida (obrađen u drugom poglavlju), zida koji je u isti mah i imitacija i negacija granice. Kao izraz javne politike odbacivanja i zaustavljanja kretanja, zid, i to bez ičije namere, pogoduje dužem boravku i resocijalizaciji u pograničjima, a time i u jednom još više decentralizovanom svetu.

Sasvim je moguće da ljudi koji se danas raseljavaju – naročito u Evropi, i u vezi sa takozvanom „migracionom krizom“ koja će pre biti kriza nacionalnih država uzrokovana transnacionalnim kretanjima – upravo doživljavaju jedno iskustvo koje je mnogo univerzalnije nego što se čini, iskustvo izvan okvira današnjih društvenih kategorija, klasa i nacionalnosti. Iako se nalaze „na margini“, ovi ljudi nam omogućuju da anticipiramo naš budući život u svetu. Kad se to ima u vidu, kosmopolitizam nije monopol neke mondijalističke elite. Baš naprotiv, on je iskustvo surovosti sveta za sve žene i muškarce koje će sklonost, nužda ili prinuda, želja ili navika naterati da žive na nekoliko mesta gotovo istovremeno pa će, sve više, živeti u pokretu, to jest između dva mesta.

Sa druge strane, iskoristio sam ovo novo izdanje da ponudim objašnjenja, faktičke (uzevši u obzir evropsku krizu iz 2015) ili bibliografske (delimično ažurirane) podatke i argumente koji, kako mi se čini, nedostaju u izvornoj verziji.



Francuski etnolog i antropolog Mišel Ažije (Michel Agier, Oranž 1953) je profesor na Fakultetu društvenih nauka (EHESS) u Parizu. U centru njegovog naučnog rada su teme vezane za globalizaciju i migracije. Probleme izbeglištva i migracija istraživao je na terenima u Evropi, Africi, Južnoj Americi i na Bliskom Istoku. Pored knjige čiji prevod objavljujemo, o ovim Ažijeovim istraživanjima govore i njegove knjige Gérer les indésirables (Upravljati nepoželjnima) 2008, Le Couloir des exilés (Hodnik izbeglica) 2011, Campement urbain (Logori u gradu) 2014, Les migrants et nous (Migranti i mi) 2016 i L’etranger qui vient (Stranac koji dolazi) 2018.



Sadržaj:
Predgovor srpskom izdanju
Uvod: Migrant, granica i svet.
1. Osnovni oblici granice
2. Svet kao problem
3. Ljudi-granice i pograničja. Istraživanja o običnom kosmopolitizmu
4. Pitanja metode: Osnovno promišljanje rasredištenja danas
5. Civilizacija, kultura, rasa: Tri istraživanja o identitetu
6. Logike i politike subjekta
Zaključak: Prilog antropologiji kosmopolitizma