Godina izdanja: 1989
ISBN: 86-367-0198-8
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spolja kao na fotografijama, unutra u čistom i urednom stanju.

Autor Hrabal, Bohumil, 1914-1997
Naslov Služio sam engleskog kralja / Bohumil Hrabal ; preveo sa češkog Milan Čolić
Vrsta građe roman
Godina 1989
Izdanje [1. izd.]
Izdavanje i proizvodnja Gornji Milanovac : Dečje novine, 1989 (Ljubljana : Mladinska knjiga)
Drugi autori Čolić, Milan, 1934-2016 (prevodilac) ; Kladiva, Jaroslav, 1919-1987 (autor dodatnog teksta)
Fizički opis 232 str. ; 22 cm
Napomene Prevod dela: Obsluhoval jsem anglického krále / Bohumil Hrabal
Tiraž 3.000
Str. 223-232: Bohumil Hrabal / Jaroslav Kladiva.
(karton sa omotom)

„Jedno od najautentičnijih otelotvorenja Praga, izvanredan spoj narodskog humora i barokne mašte.“ – Milan Kundera

Napisan 1971. godine, ali zabranjen u Čehoslovačkoj i objavljen tek 1989. kada je konačno popustila cenzura, roman Služio sam engleskog kralja Bohumila Hrabala jedno je od najvećih dela češke i svetske književnosti 20. veka.
Ovo komično remek-delo prati mladog, prostodušnog, ali veoma ambicioznog kelnera Jana Ditea, koji u Pragu tridesetih godina sve vidi, sve čuje i ume to da iskoristi. Sanja da postane milioner. Janu se često dešava da se „neverovatno pretvorilo u stvarnost”, pa se tako, kada nacisti okupiraju Prag, zaljubljuje u zanosnu Nemicu, a prodajom dragocenih poštanskih maraka konfiskovanih Jevrejima dostiže vrhunac ambicija i gradi sopstveni hotel. Postaje milioner, ali dolaskom komunizma gubi sve, biva prognan i postaje seoski putar daleko u provinciji.
Raskošan i gusto ispisan tekst koji se čita u dahu pretvara pripovest o sudbini malog čoveka, uvučenog u vrtlog istorije, u nepredvidivo, satirično putovanje kroz Čehoslovačku puno paradoksa, erotike, tuge i neprevaziđenog češkog humora. Uz Jaroslava Hašeka, Karela Čapeka i Milana Kunderu – koji su takođe bili duhoviti satiričari – Bohumil Hrabal smatra se jednim od najvećih čeških pisaca 20. veka.

„Sjaj hotelskih predvorja i restorana služi kao pozadina za prikaz sićušnosti čoveka zahvaćenog vihorom istorije, primoranog da se snalazi, podnosi gubitke, donosi loše odluke i sklapa faustovske pogodbe.“ – Calvert Journal

„Komičan roman velike inventivnosti... šarmantan, mudar i tužan, koji izaziva grohotan smeh.“ – Philadelphia Inquirer

„Radosna, pikarska priča, koja počinje avanturama nalik onima barona Minhauzena, a završava se suzama i samoćom.“ – London Review of Books

„Izuzetan i suptilno tragikomičan roman.“ – New York Times


Češki pisac Bohumil Hrabal (1914–1997) rođen je u Brnu. Njegov otac bio je upravnik pivare u gradu Nimburgu. Posle mature 1933. Hrabal je od 1934. do 1939. i od 1945. do 1946. izučavao prava na Karlovom univerzitetu u Pragu. Doktorirao je 1946. godine. Kada je nemački okupator 1939. godine zatvorio visoke škole u protektoratu Češka i Moravska, Hrabal se vratio u Nimburg, gde je radio u pivari, a zatim kao magacioner, notar i radnik na železnici. Završio je kurs za telegrafiste i postao otpravnik vozova u Kostomlatama. Od 1946. do 1947. radi kao agent osiguranja, od 1947. do 1949. kao trgovački putnik galanterijske robe i igračaka, od 1949. do 1954. u kladenskim čeličanama, odakle odlazi iz zdravstvenih razloga. Od 1958. zaposlen je kao skupljač stare hartije u Rezervama sirovina u Pragu, a zatim u pozorištu S. K. Nojmana u Pragu kao radnik na kulisama i statista. Od 1963. godine počinje da živi od pisanja. U tri navrata, 1963, 1965. i 1968, dobija nagradu izdavačke kuće Čehoslovački pisac, godine 1964. nagradu Mlade fronte, a 1969. Državnu nagradu. Godine 1968. osudio je sovjetsku okupaciju Čehoslovačke, što mu je donelo zabranu objavljivanja do 1975, kada je blago podržao režim „normalizacije“, tako da su njegove knjige ponovo mogle da se pojave u izlozima knjižara i u bibliotekama.
Razdoblje od 1963. do 1969. bilo je najsrećnije razdoblje Hrabalovog stvaralaštva – proslavio se kao prozni pisac, ali i kao scenarista, jer su njegove pripovetke i novele magnetskom snagom privlačile najznačajnije češke filmske umetnike – Jiržija Mencla, Jana Njemeca, Evalda Šorma, Veru Hitilovu, Ivana Pasera i druge. Za film Strogo kontrolisani vozovi Mencl je 1967. dobio Oskara.
Hrabalova književna slava počinje zbirkom priča Perlica na dnu (1963, drugo prošireno izdanje 1964). Sledi zbirka pripovedaka Pričalice (1964), zatim knjiga Časovi plesa za starije i naprednije (1964), novela Strogo kontrolisani vozovi (1965), proza Oglas za kuću u kojoj više ne želim da živim (1965) i zbirka pripovedaka Moritati i legende iz 1968.
Posle prvog kruga proza okončanog 1969. godine slede knjige Šišanje (1970), Gradić u kome se zaustavilo vreme (1973), Služio sam engleskog kralja (1975), Nežni varvarin (1974), Suviše bučna samoća (1976), Svečanosti Sneguljica (1978), zatim Tužna lepota (1979), Svaki dan čudo (1979), Harlekinovi milioni (1981), Klubovi poezije (1981).

MG79 (L)