Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Engleski
Autor: Strani

Donna Tartt - The Goldfinch

Abacus, 2014.
Meki povez, 864 strane.
RETKO IZDANJE!
Dona Tart - Cesljugar

Aged thirteen, Theo Decker, son of a devoted mother and a reckless, largely absent father, survives an accident that otherwise tears his life apart. Alone and rudderless in New York, he is taken in by the family of a wealthy friend. He is tormented by an unbearable longing for his mother, and down the years clings to the thing that most reminds him of her: a small, strangely captivating painting that ultimately draws him into the criminal underworld. As he grows up, Theo learns to glide between the drawing rooms of the rich and the dusty antiques store where he works. He is alienated and in love - and his talisman, the painting, places him at the centre of a narrowing, ever more dangerous circle.

The Goldfinch is a haunted odyssey through present-day America and a drama of enthralling power. Combining unforgettably vivid characters and thrilling suspense, it is a beautiful, addictive triumph - a sweeping story of loss and obsession, of survival and self-invention, of the deepest mysteries of love, identity and fate.


Дона Тарт (енгл. Donna Tartt) је америчка књижевница рођена 1963. у Гринвуду, Мисисипи. Славу је стекла романима Тајна историја (1992), Мали пријатељ (2002) и Чешљугар (2013). За роман Чешљугар добила је Пулицерову награду. 2014. нашла се на листи сто најутицајних особа коју је саставио часопис Тајм.
Биографија

Дона Тарт је рођена 1963. године у Гринвуду, држава Мисисипи, као ћерка Дона и Тејлор Тарт. Одрасла је на обали делте Мисисипија у граду Гренади. 1981. је уписала универзитет у Мисисипију, где је њено писање привукло пажњу Вилија Мориса. На другој години студија пребацила се на колеџ Бенингтон у Вермонту, где је студирала класичне науке. На том универзитету се упознала са Бретом Истоном Елисом.[1] Свој први роман, Тајна историја, објавила је 1992. године. Књига доноси причу о групи од шест студената класичних наука умешаних у убиство. Роман је хваљен од стране критичара, а постао је и бестселер. Ауторка, како сама признаје, није очекивала оволики успех: „Стварно сам могла да се опкладим у живот да ово није комерцијална књига... Књига је дугачка, има старогрчке фразе и није написана популарним стилом“.[2]

Након десет година, 2002, Тарт је објавила свој други роман Мали пријатељ. У овом роману се приповеда о девојчици Харијет и њеној породици, који живећи седамдесетих година у Мисисипију покушавају да преброде анксиозност након насилног убиства Харијетиног деветогодишњег брата.

Трећи роман Чешљугар излази 2013. У питању је образовни роман који прати живот Теодора Декера од тренутка када он чудом преживи велику експлозију у музеју и односи слику Карела Фабрицијуса Чешљугар, која представља основни мотив књиге и која увлачи Декера у свет уметности и криминала. Роман је освојио Пулицерову награду за фикцију 2014,[3] и нашао се у ужем избору за награду Националног круга књижевних критичара.[4]

Поред ова три романа написала је и неколико есеја и две кратке приче: Божићна представа и Гартерова змија.

Дона Тарт је једна од потписница протестног писма против Амазоновог блокирања продаје одређених књига.[5]
Личност

Људи који су упознали Дону Тарт стекли су различите утиске о живахној и префињеној жени која једе скупу храну и облачи се у складу са андрогиним шиком.[6] Висока је 152 центиметара (Тарт је у једном интервјуу изјавила да је висока тачно колико и Лолита[6]). Живи повучено и избегава медијску помпу. На питање зашто њени читаоци морају да чекају у просеку десет година да би читали нови роман одговорила је: „Доста људи ме је питало зашто не пишем књиге брже? Пробала сам, само да видим да ли могу. Али писати на тај начин, није карактеристично за мене. Мрзовољно бих избацивала књиге на сваке три, четири године. Ако ја не бих уживала док их пишем, људи не би уживали док их читају. Не желим да будем само лака забава. Питам се, која је сврха радити ствари на такав начин?“[7]
Утицаји

Као девојчица Дона Тарт је уживала у књигама које јој је читала бака. Посебно је волела Петра Пана и романе Роберта Луиса Стивенсона; Острво са благом и Силом одведен, које је означила као кључне за сопствени прелазак из детињства у свет одраслих и као књиге које су је предодредиле за позив романописца.[8] Неки од књижевника који су извршили утицај на њено писање су: Чарлс Дикенс, П. Г. Вудхаус, Џозеф Конрад, Ивлин Во и Хенри Џеjмс.[9]
Одабрана дела

Тајна Историја (The Secret history, 1992)
Мали Пријатељ (The Little friend, 2002)
Чешљугар (The Goldfinch, 2013)

Преводи
На српски језик преведена су сва три њена романа. Тајну историју превели су Ненад Дропулић (2004) и Лазар Мацура (2024), Малог пријатеља (2006) Ненад Дропулић, а Чешљугара Весна Стојковић (2020).

Чешљугар је роман америчке ауторке Доне Тарт. Добитник је Пулицерове награде за књижевност 2014. године, између осталих признања. [1] Објављен 2013. године, то је био њен први роман након Малог пријатеља 2002. године. [2]

Роман је прича о одрастању испричана кроз прво лице. Главни јунак, 13-годишњи Теодор Декер, преживио је терористички бомбашки напад у уметничком музеју где му умире мајка. Док лута кроз рушевине, са собом узима малу слику холандског златног доба названу Чешљугар. Она постаје његов јединствени извор наде док се упушта у свет криминала.

Слика је једно од ретких преживелих дела Рембрандтовог најперспективнијег ученика Карела Фабрициуса(Скоро сва његова дела уништена су у експлозији Делфт 1654. године у којој је сам уметник убијен).
Радња

Роман је испричан помоћу ретроспективног приповедања у првом лицу кроз лик Теодора Декер-а. Живот тринаесто-годишњег дечака се окренуо наглавачке када су он и његова мајка посетили Метрополитенски музеј уметности да виде изложбу холандских ремек дела, укључујући њено омиљено, Чешљугар, Карела Фабрициуса. Тамо га је заинтригирала црвенокоса девојка у пратњи старијег мушкарца. Бомба је експлодирала у музеју, убивши његову мајку и неколико других посетилаца.

У рушевинама, Тео наилази на старца који му даје прстен и испоручује енигматичну поруку пре него што умре. Верујући да мушкарац указује на слику, Тео је узима током свог паничног бекства. Он се усељава са школским пријатељем, Ендијем Барбором и његовом богатом породицом у њиховом апартману у Парк Авењу. Испуњава старчеву последњу жељу и враћа прстен његовом пословном партнеру, Џејмсу Хобарту. Тео сазнаје да се старац звао Велтон Блаквел и да су он и Хоби заједно водили продавницу антиквитета. Он се спријатељио са Хобијем и сусреће црвенокосу девојку из музеја, Пипу, која је живела са Велтијем и Хобијем након што јој је мајка (Велтијева полусестра) умрла од рака.

Теов живот је поремећен када његов неодговорни отац долази са новом девојком и одвлачи га у Лас Вегас . Он узима слику са собом, а у Лас Вегасу стиче новог пријатеља, Бориса, сина украјинског имигранта . Два дечака, обојица са одсутним родитељима, већину времена проводе пијући, пушећи марихуану и користећи друге илегалне дроге. Теов отац се напија и умире у саобраћајној несрећи. Тео одлучује да се врати у Њујорк. Будући да нема где да иде, враћа се Хобију који га дочекује. Пипа, која је сада уписана у школи за проблематичне тинејџере у Швајцарској, посећује их на распусту.

Радња прескаче за осам година касније. Тео је постао пуноправан партнер у Хобартовом послу. Он је сакрио Чешљугар јер се боји да ће бити оптужен за крађу. Заручен је за пријатељицу из детињства, али је и даље збуњен и опседнут својом „љубављу“ за Пипу, која у Лондону живи са својим дечком. Током година постаје зависан о лековима на рецепт и спашава Хобија од банкрота продајом лажних антиквитета.

Тео је мучен кривицом и страхом због фалсификата и Чешљугара . Борис се поново појављује, сада богат човек захваљујући сумњивим неодређеним активностима. На Теово запрепашћење, Борис му открива да је украо слику још док су били у средњој школи; слика се од тада користи као залог од стране криминалаца и дилера дроге. Борис се осећа кривим и посвећује се повраћају слике. На Теовој забави поводом веридбе, Борис се појављује са планом да врати слику. Они лете у Амстердам да се састану са трговцима који је поседују. Борис и његови сарадници је добијају назад, али план оде наопако када им се супротставе наоружани помоћници. У насталом сукобу, Борис је упуцан у руку, а Тео убија нападача, док један од дилера бежи са сликом.

Борис нестаје, остављајући Теа у својој хотелској соби, где пије и узима дрогу, плашећи се да ће га полиција открити. Не може се вратити у Њујорк, осећа се заробљено и размишља о самоубиству. Након неколико дана, Борис се враћа и открива да је ситуацију решио телефонирајући полицији за опоравак уметности ради обавештавања дилера. Не само да је слика сачувана за музеј, већ је Борис добио огромну награду коју дели са Теом.

Након доласка у Сједињене Државе, Тео путује земљом, користећи новац од награде како би бившим муштеријама купио назад лажне антиквитете. У дужем размишљању он се пита колико су његова искуства била неизбежна због судбине и његовог карактера, размишља о Чешљугару и „историји људи који су волели лепе ствари, пазили на њих и извукли их из ватре“.
Титуларна слика, Чешљугар (1654), Карел Фабрициус
Признања

Критичко признање романа било је половично. [3] У почетку су публикације Рецензије Киркус и Буклист роману дали позитивне критике. [4] Буклист је написао: `Отопљен осетним детаљима, препун вртлогних мисли и осећања, изазван брзим дијалогом, Тартов тренутачни, пркосни, заносни роман спроводи велику истрагу мистерије и туге опстанка, лепоте и уметности. ` [5]

Стивен Кинг похвалио је роман и назвао Тарт `невероватно добрим писцем.` [6] У Њујорк Тајмсу, Мићико Какутани истакла је стил романа, `Госпођа Тарт је ставила птицу у центру њеног славног романа који спаја изванредан таленат приповедања симфоничну целину и подсећа читаоца на потопна задовољства читања. ` [7]

Средином 2014. Венити Фер је известио да књига има `неке од најоштријих тачака у сећању најважнијих критичара у земљи и покренуо је свеобухватну расправу у којој циничари верују да није ништа мање у питању него будућност самог читања . ` Џејмс Вуд тврди да је књига дечије природе, називајући је `дечијом књигом ` за одрасле.
Филмска адаптација

Џон Краули је режирао филмску адаптацију за Варнер Брос. и Студио Амазон. [8] Ансел Елгорт игра главну улогу Теа, [9] а Анеурин Барнард игра Бориса. [10] [11]