Godina izdanja: 1988
ISBN: 86-7363-069-X
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Prvo izdanje iz 1988. godine. Veoma dobro očuvano.

Autor - osoba Albahari, David, 1948-2023
Naslov Cink / David Albahari ; pogovor Aleksandar Jerkov
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1988
Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Filip Višnjić`, 1988
Fizički opis 111 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Jerkov, Aleksandar, 1960- (autor dodatnog teksta)
Jerkov, Aleksandar, 1960- (autor dodatnog teksta)
Zbirka ǂBiblioteka ǂAlbatros ; 33
(broš.)
Napomene Anđeo i priča: str. 79-111.
Predmetne odrednice Albahari, David, 1948- -- Proza

Cink Davida Albaharija je roman o sećanju, gubitku, porodičnim odnosima i nemogućnosti da se prošlost pouzdano rekonstruiše. U središtu knjige nalazi se pripovedačev odnos prema ocu i pokušaj da se, nakon njegove smrti, kroz fragmente uspomena, porodičnih priča i ličnih asocijacija ponovo uspostavi veza sa njim. Roman je građen iz kratkih, refleksivnih odlomaka i stalno ispituje granicu između sećanja i zaborava, činjenice i izmišljanja, života i književnosti. Pripovedač pokušava da razume očev lik, ali istovremeno postaje svestan da svako sećanje menja ono čega pokušava da se seti. Zato Cink nije klasična porodična hronika, već intimna, fragmentarna proza u kojoj se priča o ocu pretvara u razmišljanje o samom činu pripovedanja. Knjiga je karakteristična za Albaharijevu poetiku: sažet izraz, unutrašnji monolog, ironija, melanholija i snažna svest o jeziku i formi. Cink se ubraja među njegova važnija dela i predstavlja jedan od upečatljivijih primera savremene srpske autobiografske i postmodernističke proze.


David Albahari (1948, Peć – 2023, Beograd), pisac i prevodilac. Prvu knjigu, zbirku priča Porodično vreme, objavio je 1973. u izdanju Matice srpske iz Novog Sada. Isti izdavač objavio je njegov prvi roman, Sudija Dimitrijevic (1978). Objavio je još romane Cink, 1988; Kratka knjiga, 1993; Snežni čovek, 1995; Mamac, 1996; Mrak, 1997, 2008; Gec i Majer, 1998; Svetski putnik, 2001; Pijavice, 2006; Ludvig, 2007; Brat, 2008; Ćerka, 2010; Kontrolni punkt, 2011, Životinjsko carstvo, 2013; zbirke priča Obične priče, 1978; Opis smrti, 1982; Fras u šupi, 1984; Jednostavnost, 1988; Pelerina, 1993; Izabrane priče, 1994; Neobične priče, 1999; Drugi jezik, 2003; Senke, 2006; Svake noći u drugom gradu, 2008; Male priče, 2013; Propuštena prilika, 2013; 21 priča o sreći, 2017, kao i knjige eseja Prepisivanje sveta (1997), Teret (2004), Dijaspora i druge stvari (2008) i Ljudi, gradovi i štošta drugo (2011).
Zajedno sa Dušanom Petričićem objavio je knjigu za decu Ema i jež koji nestaje (2008).
Zajedno sa Žarkom Radakovićem objavio je Knjigu o muzici (2013) i Knjigu o fotografiji (2021).
Za zbirku priča Opis smrti dobio je Andrićevu nagradu. Roman Mamac dobio je Ninovu nagradu za najbolji roman u 1996. godini, kao i nagradu Narodne biblioteke Srbije, Balkaniku i Most-Berlin, a 2008. Vitalovu nagradu za knjigu godine. Godine 2022. dobio je međunarodnu nagradu za književnost „Aleksandar Tišma“.
Preveo je veliki broj knjiga, priča, pesama i eseja mnogih američkih, britanskih, australijskih i kanadskih pisaca, uključujući Sola Beloua, Vladimira Nabokova, Margaret Etvud, Isaka Baševisa Singera i Tomasa Pinčona. Preveo je i dramske tekstove Sema Šeparda, Keril Čerčil i Džejsona Šermana.
Član je SANU, srpskog PEN centra i Srpskog književnog društva.
Knjige su mu pevedene na osamnaest jezika.
Od 1994. živeo u Vankuveru, u Kanadi. U Beograd (Zemun) vratio se 2012. godine.

MG P42 (N)