Godina izdanja: 2017
ISBN: 978-86-7188-169-2
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Henisch, Peter, 1943- = Heniš, Peter, 1943-
Naslov O želji da postaneš Indijanac : kako je Franc Kafka sreo Karla Maja i uprkos tome nije se iskrcao u Americi / Peter Heniš ; [preveo s nemačkog Relja Dražić]
Jedinstveni naslov Vom Wunsch Indianer zu werden. srpski jezik
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 2017
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Futura publikacije, 2017 (Beograd : Službeni glasnik)
Fizički opis 138 str. ; 17 cm
Drugi autori - osoba Dražić, Relja, 1954- (prevodilac)
Dražić, Relja, 1954- (prevodilac)
Zbirka Nojzac / [Futura publikacije, Novi Sad]. Džepno izdanje ; 2
(broš.)
Napomene Prevod dela: Vom Wunsch Indianer zu werden / Peter Henisch
Tiraž 500
Beleška o autoru i delu: str. 2.

„Vom Wunsch, Indianer zu werden“ („O želji da se postane Indijanac“) Petera Heniša duhovit je kratki roman o izmišljenom susretu Karla Maja i Franca Kafke. Radnja se odvija 1908. godine, na brodu koji iz Bremerhafena plovi prema Njujorku. Maj, koji je Ameriku bezbroj puta posetio u svojim pustolovnim pričama, sada prvi put zaista putuje tamo, u pratnji supruge Klare. Na brodu susreće mladog, bledog i povučenog Kafku, čije ponašanje kraj ograde u njemu budi strah da bi mogao skočiti u more. Iz tog susreta razvija se neobičan odnos između dvojice pisaca i Klare. Spajajući istorijske ličnosti sa slobodnom književnom imaginacijom, Heniš sučeljava dva različita sveta: Majevu pustolovnu maštu i sklonost samomitologizaciji sa Kafkinom nesigurnošću i teskobom. Kroz njihove razgovore i međusobne nesporazume otvara pitanja odnosa života i književnosti, istine i izmišljanja, popularne i visoke kulture. Roman je razigrana književna fantazija o želji za bekstvom, mogućnosti da se postane neko drugi i moći pripovedanja da preoblikuje stvarnost.

Peter Heniš. Pisac, novinar, muzičar. rođen je 27. avgusta 1943. u Beču, kao sin fotoreportera Valtera Heniša. Posle mature volontirao je u bečkom `Arbeiter Zeitungu` kao novinar i studirao germanistiku, filozofiju i psihologiju. (Disertacija o Ernstu Blochu ostala je u svakom slučaju nedovršena.) Već u ranim godinama počeo je piše pesme i kratke priče. 1971 debitovao je na književnoj sceniknjigom „Hamlet ostaje“ koja sadrži poeziju i prozu; prvi roman `Vom Baronkarl. Peripheriegeschichten und andere Prosa` pojavio se 1972. Henischovo najvažnije delo 1970ih godina postao je roman `Die kleine Figur meines Vaters`: taj literarni obračun s ocem – tokom Drugog svetskog rata uspešnim novinskim fotografom i ratnim reporterom – tokom priče sve više prelazi u izjavljivanje simpatije, ali istraživanje očeve ličnosti služi i potrazi za sopstvenim identitetom. Roman je filmovao Wolfgang Glück 1979.. (Tim romanom pokrenuo je takozvani „talas knjiga o ocu“ – niz romana koji se bave konfliktom generacija razdvojenih 1945om godinom). Zajedno s Helmutom Cenkerom 1969. je osnovao autorsku grupu `Wespennest` (Osinjak); počev od 1972. Peter Heniš je kao književni urednik `Neue Wege` (Novi putevi) otkrivao tada još nepoznate autore kao Robert Menasse ili Brigitte Schwaiger. Uvek iznova tražio je i saradnju s muzičarima, 1970ih godina reciimo s Thomasom Declaudeom, osnovao muzičku grupu `Wiener Fleisch & Blut`. Od 1990-ih godina tražio je književno-muzički timski rad s džezerima Woodyem Schabatom und Hansom Zinklom, ali je ostao veran i pisanju romana – usledile su knjige kao `Schwarzer Peter`, `Großes Finale für Novak` ili `Eine sehr kleine Frau.` Za 70. rođendan pojavio se `Mortimer und Miss Molly`. Heniš trenutno radi na velikom projektu `Jahrhundertroman` (Roman stoleća), u kome će se reflektovati svakodnevne brige jednog izbegličkog deteta koje se obrelo u Austriji. Negde od 1975. Peter Heniš živi kao slobodni pisac u Beču, Donjoj Austriji i u Toskani.

MG P82 (N)