Godina izdanja: 1991
ISBN: 86-379-0290-1
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Posveta na najavnom listu prekrivena belilom, inače dobro očuvano.

Autor - osoba Turnije, Mišel, 1924-2016 = Tournier, Michel, 1924-2016
Naslov Gašpar, Melhior i Valtasar / Mišel Turnije ; prevela Ivanka Pavlović ; predgovor Radivoje Konstantinović
Jedinstveni naslov Gaspard, Melchior et Balthazar. srpski jezik
Ostali naslovi Gašpar Melhior i Valtasar
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1991
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1991 (Beograd : `Slobodan Jović`)
Fizički opis XVII, 222 str. ; 19 cm
Drugi autori - osoba Marković Pavlović, Ivanka, 1925-2010 (prevodilac)
Konstantinović, Radivoje, 1934- (autor dodatnog teksta)
Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂknj. ǂ555. ǂkolo ǂ84
(karton)
Napomene Prevod dela: Gaspard, Melchior & Balthazar / Michel Tournier
Tiraž 3.000
Mišel Turnije ili povratak priči: str. VII-XVII
Str. 221-222: Beleška o piscu / R. [Radivoje] K. [Konstantinović].
Predmetne odrednice Turnije, Mišel, 1924-2016 -- `Gašpar, Melhior i Valtasar`
Nekontrolisane predmetne odrednice francuska književnost / romani
ǂla ǂlittérature française / ǂle ǂroman

Gašpar, Melhior i Valtasar (Gaspard, Melchior et Balthazar) Mišela Turnijea jeste romaneskna prerada biblijske priče o trojici mudraca koji, vođeni zvezdom, dolaze u Vitlejem da se poklone novorođenom Hristu. Turnije polazi od činjenice da Jevanđelje o tim tajanstvenim posetiocima govori veoma malo i upravo tu prazninu ispunjava maštom, gradeći njihove pojedinačne životne priče, motive putovanja i duhovne preobražaje. Svaki od trojice kraljeva nosi vlastitu opsesiju i unutrašnji nemir. Gašparova priča povezana je sa ljubavlju, telesnošću i pitanjem boje kože; Valtasar je zaokupljen lepotom, umetnošću, slikom i odnosom vidljivog prema svetom; Melhior je mladi svrgnuti vladar koji kroz gubitak moći i siromaštvo preispituje samu prirodu kraljevske vlasti. Njihov susret s Hristom zato nije samo završetak putovanja nego trenutak u kojem svaki od njih dobija drugačiji odgovor na pitanje koje ga je dovelo u Vitlejem. Turnije uz tradicionalnu trojicu uvodi i četvrtog mudraca, Taora, princa opsednutog slatkišima i potragom za savršenom poslasticom. Njegovo putovanje poprima karakter parabole o želji, odricanju i žrtvi. Upravo Taorova priča snažno proširuje osnovni hrišćanski mit: traganje koje počinje kao potraga za čulnim užitkom postepeno postaje put prema duhovnom iskustvu.
Roman je karakterističan za Turnijeovu poetiku: on poznate mitove ne prepričava nego ih rastavlja, dopunjava i tumači iz novog ugla, često uz ironiju, filozofske digresije i bogatu simboliku. U središtu su suprotnosti kao što su telo i duh, slika i stvarnost, bogatstvo i siromaštvo, zemaljska i duhovna vlast, posedovanje i odricanje. Zato je Gašpar, Melhior i Valtasar istovremeno pustolovni istorijski roman, filozofska parabola i moderna meditacija o jednom od najpoznatijih motiva hrišćanske tradicije. Gallimard upravo Turnijeovo delo opisuje kao stalno preispitivanje i ponovno pokretanje mitoloških i simboličkih mehanizama.

Mišel Turnije (Michel Tournier, 1924–2016) bio je francuski književnik, esejista i jedan od najznačajnijih francuskih proznih autora druge polovine 20. veka. Rođen je u Parizu, u porodici germanista, a deo detinjstva proveo je u Sen Žermen an Leu. Studirao je filozofiju na Sorboni i na Univerzitetu u Tibingenu, gde se posebno zainteresovao za nemačku filozofsku tradiciju, mit, religiju i antropologiju, teme koje će kasnije snažno obeležiti njegovo književno delo. Nakon studija radio je kao prevodilac, urednik i saradnik na radiju i televiziji, a književnu karijeru započeo je relativno kasno. Prvi roman, Petko ili limbovi Pacifika (Vendredi ou les Limbes du Pacifique, 1967), moderna reinterpretacija mita o Robinsonu Krusou, odmah mu je doneo priznanje kritike i Veliku nagradu Francuske akademije za roman. Još veći uspeh postigao je romanom Kralj vilenjaka (Le Roi des Aulnes, 1970), za koji je dobio nagradu Gonkur. U svojim delima Turnije je često polazio od poznatih mitova, legendi, biblijskih priča i književnih obrazaca, preoblikujući ih u filozofske i simboličke pripovesti o identitetu, samoći, telu, duhovnosti, vlasti, drugosti i odnosu čoveka prema prirodi. Među njegovim značajnim knjigama su i Meteori, Gašpar, Melhior i Valtasar, Zlatna kap, Eleazar ili izvor i grm, kao i brojne zbirke pripovedaka i eseja. Bio je član Akademije Gonkur i dugo jedan od njenih najuticajnijih članova. Njegovu prozu odlikuju precizan i sugestivan stil, bogata simbolika, sklonost filozofskoj paraboli i neprestano preispitivanje tradicionalnih kulturnih i religijskih mitova. Umro je 2016. godine u mestu Šuazel, nedaleko od Pariza.

MG33 (N)