ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2000
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor Распутин, Валентин Григорьевич, 1937-2015 ; Rasputin, Valentin Grigorʹevič, 1937-2015
Naslov Oproštaj s Matjorom / Valentin Rasputin ; preveo s ruskog Petar Bunjak
Ostali naslovi Proщanie s Matёroй. srpski jezik
Jezik srpski
Vrsta građe kratka proza
Godina 2000
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 2000 (Bor : Bakar)
Drugi autori Bunjak, Petar, 1960- (prevodilac
Fizički opis 253 str. ; 19 cm
Zbirka Biblioteka Džepna knjiga / Nolit
Napomene Prevod dela: Прощание с Матерой / Валентин Распутин
Tiraž 500
Str.247-253: Pogovor / Petar Bunjak.
(Broš.)

Matjora je ostrvo u reci Angari u Sibiru. Vekovni dom mnogih porodica. Kopno koje mora biti potopljeno. Svet koji će nestati pod velikim akumulacionim jezerom. Stanovnici Matjore provode poslednje leto na svom ostrvu. Opraštaju se sa postojbinom i sa nasleđem predaka. Opraštaju se sa svojim navikama i načinom života, pred preseljenje u nepoznat i pomalo tuđ svet s druge strane reke. Da li je tehnički progres zaista napredak? Da li je lagodnije uvek i bolje? Ima li čovek pravo da se odrekne doma i tradicije? Sme li da prepusti uništenju crkvu i grobove? Šta mora da učini da ne bi izneverio sebe? O svemu tome govori nam Valentin Grigojevič Rasputin u ovom izvanrednom romanu, sučeljavajući različite likove u nizu scena, u isti mah lirskih i dramatičnih.

Valentin Grigorjevič Rasputin (1937–2015) bio je ruski književnik i publicista, jedan od najznačajnijih predstavnika takozvane seoske proze u sovjetskoj i ruskoj književnosti druge polovine 20. veka. Rođen je 15. marta 1937. godine u selu Ust-Uda, u Irkutskoj oblasti u Sibiru, u seljačkoj porodici. Detinjstvo je proveo u selu Atalanka, na obali Angare, u predelu čija će priroda, ljudi i način života postati trajno nadahnuće njegovog književnog dela.
Studirao je istoriju i filologiju na Irkutskom državnom univerzitetu, gde je diplomirao 1959. godine. Književnu karijeru započeo je kao novinar u lokalnim listovima u Irkutsku i Krasnojarsku, pišući reportaže o životu u Sibiru, izgradnji hidroelektrana i velikim industrijskim poduhvatima. Prve priče objavio je početkom šezdesetih godina, a širu pažnju privukao je knjigom Novac za Mariju iz 1967. godine, nakon čega je primljen u Savez sovjetskih pisaca.
Rasputinova proza zasniva se na sukobu tradicionalnog seoskog sveta i savremene civilizacije. Njegovi junaci najčešće su obični ljudi suočeni s moralnim iskušenjima, gubitkom zavičaja, raspadanjem porodice i nestajanjem vekovnih običaja. Posebno mesto u njegovom stvaralaštvu imaju sibirski pejzaž, reka Angara i čovekova duhovna povezanost sa zemljom i precima. Odlikovao se izuzetnim poznavanjem narodnog govora i sposobnošću da jednostavnim, ali snažnim jezikom prikaže najdublje etičke i egzistencijalne dileme.
Među njegovim najpoznatijim delima nalaze se Novac za Mariju, Poslednji rok, Živi i pamti, Oproštaj s Matjorom, Časovi francuskog i Požar. U pripovesti Živi i pamti prikazana je sudbina vojnog dezertera i njegove žene tokom Drugog svetskog rata, dok Oproštaj s Matjorom govori o selu koje treba da bude potopljeno zbog izgradnje hidroelektrane. Nestanak Matjore simbolizuje uništavanje tradicionalnog načina života, kolektivnog pamćenja i čovekove veze sa rodnim tlom. Slične teme Rasputin je nastavio da razvija u delu Požar, u kojem prikazuje moralnu i društvenu pustoš nastalu nakon preseljenja stanovnika starih sibirskih sela.
Pored književnog rada, Rasputin se zalagao za zaštitu sibirske prirode, naročito Bajkalskog jezera, i protivio se projektima koji su ugrožavali reke i tradicionalna naselja. Dobitnik je brojnih priznanja, među kojima su dve Državne nagrade SSSR-a, Orden Lenjina i Nagrada Aleksandra Solženjicina. Umro je 14. marta 2015. godine u Moskvi, dan pre svog 78. rođendana, a sahranjen je u Irkutsku. Ostao je upamćen kao snažan književni glas Sibira i kao pisac koji je istrajno branio dostojanstvo čoveka, prirode i zavičajnog pamćenja.

MG P77 (N)