Godina izdanja: 1996
ISBN: 86-7639-211-0
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Posveta autora slikaru Radisavu Raši Trkulji. Veoma dobro očuvano.

Autor - osoba Dimić, Moma, 1944-2008 = Dimić, Moma, 1944-2008
Naslov Živeo život Tola Manojlović / Moma Dimić
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1996
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Prometej, 1996 (Novi Beograd : Goragraf)
Fizički opis 290 str. : ilustr. ; 19 cm
Drugi autori - osoba Konstantinović, Radomir (autor dodatnog teksta)
Pervić, Muharem (drugo)
Vukadinović, Božo, 1935-1974 (drugo)
Bandić, Miloš I. (drugo)
Mirković, Milosav (drugo)
Selenić, Slobodan (drugo)
Ilić, Aleksandar (drugo)
Stojanović, Dragan (drugo)
Ignjatović, Srba (drugo)
Ivkov, Boško (drugo)
Aćin, Jovica (drugo)
Jerkov, Aleksandar, 1960- (autor dodatnog teksta)
Jerkov, Aleksandar, 1960- (autor dodatnog teksta)
Stepanović, Predrag (drugo)
Kralj, Petar (autor dodatnog teksta)
Radičević, Branko V. (autor dodatnog teksta)
Zbirka ǂBiblioteka ǂJubileji
Sadržaj S a d r ž a j: [Živeo život Tola Manojlović] (5-75); Antihrist (77-119). - Uz delo (121-273): Hronologija (123-129); Tola i `Tola` (131-230). Pismeni u nepismenom telu / Radomir Konstantinović (231-245). Iz kritičkih osvrta (246-272): Tola iz Nemenikuća u pozorišnom salonu / Muharem Pervić (246-249). Mladi lovac na čoveka / Božo Vukadinović (249-250). Kućanik iz Nemenikuća / Miloš I. Bandić (250-254). Zrno sjaja sa Kosmaja / Milosav Mirković (254-255). Seljački život ranjivi / Slobodan Selenić (255-257). Dva lica autentičnosti / Aleksandar Ilić (257-258). Pisao knjigu Moma Dimić / Dragan Stojanović (259-260). Moderan književni postupak / Srba Ignjatović (260-263). Nov ton, nov senzibilitet / Boško Ivkov (263-266). Klesar i kamen / Jovica Aćin (266-268). Oblikovanje fikcionalnog sveta / Aleksandar Jerkov (268-270). Umetničko oblikovanje usmenog kazivanja / Predrag Stepanović (270-272). - Uz jubilarno izdanje (273-286): Tolu sam igrao skoro svaki dan / Petar Kralj (275-281). Kakav je to život / Branko V. Radičević (283-286). Beleška o piscu (287-288).
(karton)
Napomene Tola i `Tola`: str. 131-230
Pismeni u nepismenom telu / Radomir Konstantinović: str. 231-245
Iz kritičkih osvrta: str. 246-272.
Tolu sam igrao skoro svaki dan / Petar Kralj: str. 275-281
Kakav je to život / Branko V. Radičević: str. 283-286
Beleška o piscu: str. 287-288.
Predmetne odrednice Dimić, Moma, 1944-2008 -- `Živeo život Tola Manojlović`

Živeo život Tola Manojlović je roman srpskog pisca Mome Dimića, prvi put objavljen 1966. godine u beogradskoj „Prosveti“, sa predgovorom Radomira Konstantinovića. Delo je najpoznatije po čuvenoj pozorišnoj monodrami, premijerno izvedenoj 28. januara 1967. u Ateljeu 212, u režiji Petra Teslića. Glavnu ulogu igrao je Petar Kralj, koji je Tolu Manojlovića tumačio skoro četrdeset godina. Predstava je kasnije snimljena i za televiziju, 1973. godine. Protagonista je Tola Manojlović, kamenorezac ili drvorezac iz jednog sela na Kosmaju, lik inspirisan stvarnom osobom. Njegov život obeležen je siromaštvom, bolešću, odlascima u bolnice, susretima sa raznim ljudima i neprestanom borbom da se ostane priseban, duhovit i čovečan uprkos nevoljama. Tola govori jednostavno, narodski, često komično, ali iza te komike stoji ozbiljna priča o trpljenju, ljudskom dostojanstvu i životnoj izdržljivosti.
Roman i monodrama počivaju na živom govoru, na ritmu usmenog pripovedanja i na liku „malog čoveka“ koji se ne predaje. Tola nije heroj u klasičnom smislu, nego čovek koji iz bolesti, bede i svakodnevnih poniženja izvlači neku vrstu mudrosti. Njegova snaga je u humoru, strpljenju i sposobnosti da o najtežim stvarima govori bez patetike.
Zato je Živeo život Tola Manojlović ostao upamćen kao delo u kojem se prepliću groteska, narodski humor, socijalna slika i topla, gorka ljudska ispovest. Posebnu slavu delu donela je interpretacija Petra Kralja, jedna od najdugovečnijih i najvoljenijih uloga jugoslovenskog pozorišta.

DIMIĆ, Momčilo Moma, književnik, prevodilac (Mirijevo kod Beograda, 28. II 1944 – Beograd, 8. VI 2008). Filozofiju završio na beogradskom Filozofskom fakultetu (1968). Pisao je pesme, pripovetke, romane, putopise, drame, eseje, filmske scenarije. Bio dugogodišnji umetnički direktor Beogradskog međunarodnog susreta pisaca. Prva objavljena knjiga, roman Živeo život Tola Manojlović (pog. R. Konstantinović, Bg 1966), donela mu je glas jednog od začetnika tzv. stvarnosne proze. U njoj je izvornim jezikom romanesknog junaka, šumadijskog seljaka Tole Manojlovića iz Nemenikuća, kamenoresca, seoskog mudraca, večitog bolesnika, opisao njegov životni put i trajnim vitalizmom ispunjenu borbu sa životnim nedaćama. Kao monodrama u Ateljeu 212, u interpretaciji P. Kralja, izvođen je preko 400 puta, a na engleskom, u Londonu, više od 30 puta. I u romanima Anarhist (Bg 1970, svojevrsnom nastavku Tole Manojlovića), Maksim srpski iz doma staraca, roman u 18 pripovedaka (Bg 1971) i Šumski građanin, roman u petnaest komada (pog. J. Aćin, Bg 1982) uzimao je žive modele za književne likove. I Šumski građanin je dramatizovan i izvođen na švedskom, u Upsali, a po njemu je D. napisao i scenario za film S. Šijana Kako sam sistematski uništen od idiota. U pripovetkama (Pošto Beograd, Bg 1999) D. je takođe koristio dokumentarnu i autobiografsku građu da bi što autentičnije opisao izabrane prizore iz stvarnosti i iz složenog porodičnog života svojih likova. U knjigama poezije (Ciganski krevet, Bg 1968; Tvorac Rusiji, N. Sad 1976) koristio je građu iz neposredne stvarnosti i upotpunjavao je individualnim doživljajem sveta. Kao jedan od najaktivnijih putnika među srpskim piscima druge polovine HH i početka XXI v., obogatio je putopisni žanr izrazitim narativnim sredstvima (Pesnik i zemljotres, viđenja i putovanja, pog. D. Kiš, Niš 1978; Putnik bez milosti, pog. T. Kulenović, Bg 1991). Najviše prevodeći savremene švedske pisce (A. Lundkvista, H. Martinsona, G. Ekelefa, T. Transtremera, K. Frontenson, P. U. Enkvista, E. Jonsona i dr.) znatno je približio švedsku književnost našoj kulturi. Dobio je više književnih nagrada, od kojih je najvažnija „Jakov Ignjatović` za životno delo.
DELA: pesme: Posvete, Bg 1986 (pog. Z. Gluščević); pripovetke: Gad reskirant, Bg 1985; roman: Mala ptica, roman za odraslu i naročito osetljivu decu, Sar. 1989; putopisi: Mesta, Niš 1992; Odlazak u Nemenikuće, izabrani putopisi, Mladenovac 2003; eseji: Neovdašnji pisci i susreti, Bg 2007.
LITERATURA: S. Ignjatović, „Moma Dimić ili mimo `čistih`, na jednom konceptu utemeljenih narativnih obrazaca`, Dometi, 1985, 12, 42; R. Putnik, „Letenje kao alegorija`, LMS, 1990, 165, 445, 1; Živeo život Tola Manojlović, zbornik, N. Sad 1996; M. Nedić, „Putopisna proza Mome Dimića`, Naš trag, 2004, 11, 1–2; M. Gerov (ur.), Tragom svetlosti, zbornik, Bg 2009; D. Đurić, Zatočenik slobode, Bg 2016; D. Stojković, Moma ili Cveće sna, Mladenovac 2018.


MG P76 (N)