Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Viktor Peljevin - S.N.U.F.F.

Booka, Beograd, 2014.
Meki povez, 431 strana.
IZUZETNO RETKO IZDANJE!

Radnja romana smeštena je u postapokaliptični svet i bavi se odnosima dveju zemalja ‒ Urkaine (Urkainskog Urkaganata), koju naseljavaju „Orci“, i veštačke džinovske kugle Bizantiuma (Big Byz) koja visi iznad nje, naseljene „ljudima“.

Urkaina je tehnološki zaostalo društvo, u kome se govori na „gornjoruskom“ jeziku (službeni jezik je gornjo-srednjosibirski), a Bizantium je pak napredno tehnološko društvo – „demokratura“, gde prevladava crkvenoengleski jezik, sličan engleskom. Ipak, Bizantium ima probleme s nedostatkom fizičkog prostora i sa zakonom o uzrastu saglasnosti, koji zabranjuje javno stupanje u seksualni kontakt ljudima mlađim od četrdeset šest godina. Mnogi žitelji Bizantiuma žive s lutkama-robotima („surama“) različitog stepena kvaliteta.

Naracija se vodi iz lica „čoveka“ — Demijana-Landulfa Damilole Karpova, koji radi kao snimatelj naoružane bespilotne leteće kamere. U civilnom životu Karpov živi sa surom po imenu Kaja, koju je kupio na kredit, i koja uvlači njega i dvoje Orka u intrigu motivisanu njenim ličnim interesima.

Roman sadrži mnoštvo aluzija na savremeni (2011. godina) društveni i politički položaj Rusije i Zapada i na njihove međusobne odnose, u satiričnom maniru. Tekst je prepun opscene leksike i „novojezika“, uglavnom nastalog od engleskih i ruskih reči koje su promenile svoje značenje u svetu budućnosti koji se opisuje.

Виктор Олегович Пељевин (рус. Виктор Олегович Пелевин; Москва, 22. новембар 1962) је савремени руски писац.
Биографија

Након више школе Пељевин је добио диплому електромеханичког инжењера, након чега је похађао семинаре креативног писања. Неколико година радио је као уредник магазина Наука и религија где је покретао теме попут источног мистицизма.

Његова прва прича Чаробњак Игнат и људи (рус. Колдун Игнат и люди) објављена је 1989. године, а у следеће три године његове приче су се појављивале у разним магазинима. Године 1992. изашла је његова збирка прича за коју је добио прву награду.

Ретко даје интервјуе, а и када се појави у медијима радије говори о природи ума него о свом писању. Књиге Пељевина су преведене на све основне светске језике, укључујући јапански и кинески.

French Magazine је укључио Виктора Пељевина у списак 1000 најзначајнијих савремених стваралаца светске културе.
Најзначајнија дела
Романи

Омон Ра (1992)
Живот инсеката / Жизнь насекомых (1993)
Чапајев и Празнина / Чапаев и Пустота (1996)
Генерација „П“ / Generation „П` (1999)
Бројеви / Числа (2004)
Света књига вукодлака/ Священная Книга Оборотня (2005)
Шлем ужаса / Шлем ужаса (2005)
Царство В / Ампир В (2006)
т (2009)
Сок од ананаса за дивну даму / Ананасная вода для прекрасной дамы (2011).
S.N.U.F.F. (2011)
Бетмен Аполо / Бэтман Аполло (2013)
Љубав за три цукербрина / Любовь к трём цукербринам (2014)
Посматрач / Смотритель (2015)

Есеји, кратке приче

Затворник и Шестопрсти / Затворник и Шестипалый (1990)
Принц централног планирања / Принц Госплана (1992)
Жута стрела / Желтая стрела (1993)
Плава Лампа (1991)
П5: Опроштајне песме политичких пигмеја Пиндостана / П5: прощальные песни политических пигмеев Пиндостана (2008)

Екранизације

`Wow!`, екранизација романа Generation П.
`Buddha’s Little Finger` Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (23. јануар 2009), екранизација романа Чепаејв и Празнина.
А Хули, екранизација романа Света књига вукодлака
Ништа страшно, краткометражни филм, екранизација приче Плава лампа