Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Staša Vukadinović – “Ja sam StaŠa”
Razgovarali smo sa Stašom Vukadinović, koja - premda ne voli da se naziva piscem - iza sebe ima odvažnu i rasprodatu zbirku priča, za čije stvaranje su bili ključni brojni prijatelji.

Staša Vukadinović piše. Poreklom je iz Zrenjanina, ali se zarad studija svetske književnosti preselila u Novi Sad. U ovom vojvođanskom gradu i dalje živi, osluškuje ga i pored reke šeta svog divnog i svojevoljnog crnog psa, Nimeriju. Njen blog, koji je postojao oko godinu dana, razvio se dalje u obliku literarnih statusa na Fejsbuku, koji joj je – sasvim spontano i nepretenciozno, doneo mnogobrojne čitaoce. Staša je, zatim, sa pisanja postova prešla na papir: prošle godine, iz ovih priča nastala je i knjiga Ja sam StaŠa. Pored već poznatih reči, u njoj se našlo i 7 tajnih priča koje pre toga nikada nisu objavljene.

Teget izdanje Stašine knjige od 212 strana odštampala je sama autorka, a ceo tiraž je nedavno rasprodat putem interneta. U petak, 5. maja, u beogradskom Poletu, po prvi put će svetlost dana ugledati drugo izdanje knjige, koje ima drugačiji kraj. Zašto drugačiji? Upravo o tome smo pričali sa Stašom, ali i o važnosti obale jednog konkretnog grada, kao i o tome da li misli da bi njeno pisanje izgledalo iščašenije bez tekstualne onlajn razmene.
Ko je Staša Vuk?
Kad si mi postavila ovo pitanje kroz glavu mi je prošlo sećanje na desetogodišnju mene, kako stojim s vremena na vreme ispred ogledala, gledam u odraz i ponavljam u sebi: Ko si ti, ko si ti, ko si ti. Čudno mi je, skroz sam na to zaboravila i sad sam se setila. Nisam sigurna da umem suvislo da odgovorim na to pitanje. Ja sam StaŠa. Sve što ja jesam je u knjizi, i to je moj jedini način da se (sebi) objasnim.

Šta je prva stvar koju si ikad napisala? A poslednja?

Prve se ne sećam. Poslednja je priča o radnom stolu koji smo napravili od dedinog oraha.

Počela si od bloga, a onda i Fejsbuka, i neki ljudi su se vrlo brzo skupili oko tvog iskrenog i pomalo romantičarskog odnosa prema svakodnevici. Možeš li da zamisliš svoju karijeru bez interneta i komunikacije sa ljudima?

Ne mogu. Volim Internet. Internet mi dopušta da radim odakle god želim, što je za mene jedan od preduslova života u kojem sam okej sama sa sobom. Internet je u moj život doveo neke strava ljude. Ponekad mi se čini da ću da izludim od brda šumova, ali mislim da sam uspela da pronađem princip zahvaljujući kojem su kritični momenti svedeni na minimum. E, ali se uhvatim nekad kako besomučno skrolujem, i to me prestravljuje. Naći ću lek tome.
ima potpis na predlistu

frigl