ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1983-1984
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Milos Crnjanski - Embahade I-IV

tvrdi povez, dobro ocuvane, prva knjiga na predlistu ima potpis

POLICA 66

„Embahade“ je španska reč i značila je poslanstvo na strani. A zašto moja knjiga uspomena nosi španski naslov, po ceremonijalu, to će čitalac videti, ako pročita te moje uspomene. Kašće mu se samo.

Ja sam te knjige počeo da pišem, prema svojim beleškama, davno; i nosio sam ih, godinama, sa sobom, putem koji nas je sve vodio: oko Pariza, u Berlin i Rim, pa onda u London, da stignemo u Moskvu i posle u svoju zemlju. Slučajno je da te moje knjige govore o našoj diplomatiji. U stvari, to su moje beleške o nesreći našeg naroda, a nisu ni dnevnik, ni istorijat, ni studija, ni pamflet.

Nego prosto uspomene jednog očevica, pisca.

O dobu, koje je bilo puno nesreća, žalosti, strahota, a koje će se uskoro činiti neshvatljivo i davno prošlo, neverovatno, kao što se mom naraštaju činilo doba Obrenovića.

Ovo što je čitalac počeo da čita, samo je uvod u prvu knjigu mojih Embahada. Ta prva knjiga obuhvata vreme koje sam proveo u poslanstvu Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, godine 1928/29, uz poslanika Živojina Balugdžića, u Berlinu. U to doba spada početak naše igre sa Nemačkom, atentat na Radića, diktatura kralja Aleksandra, i još mnogo štošta.

Druga knjiga mojih memoara, da odmah dodam, obuhvatiće, moj drugi boravak u Berlinu, godine 1935/38 uz poslanika Aleksandra Cincar-Markovića. U to doba spada Olimpijada u Berlinu, gradanski rat u Španiji, poseta Stojadinovića kod Hitlera, uzimanje Austrije, i još mnogo štošta.

Treća knjiga obuhvata moju službu u Rimu, uz poslanika Boška Hristića, godine 1938/41. Sve do 6. aprila, kada je naša zemlja napadnuta od Nemačke i Italije i Mađarske. U to doba spadaju posete Stojadinovića, Cincar- -Markovića, i kneza Pavla, u Italiji. I još mnogo štošta.

Četvrta knjiga Embahada obuhvata moju službu u Londonu, uz generala Simovića, prof. Slobodana Jovanovića, Mišu Trifunovića, i uz ženidbeno ministarstvo Božidara Purića. Sve do 1. maja 1945. To je doba rata i, ne treba ni da dodam, još mnogo čega.

Čitalac će tako moći da upozna, jedan deo naše nedavne prošlosti, u inostranstvu, i većinu ljudi, kojima je sudbina dodelila ulogu od koje nam je dolazila sreća i nesreća. Većinom nesreća.