Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

... Радња романа Бојкот може се смјестити при крају 21. вијека, будући да на једном мјесту аутор истиче да је `Софтвер заснован на апликацији развијеној још давне 2020. године`.
Свакако, све се догађа `послије трећег великог рата`. Томић слика
свијет премрежен шпијунажом, људском и технолошком, што несигурност јединке подиже на висок степен. Покоравање људског духа у времену модерних, неслућених технолошких изума је за узбуну: Hannibal ante portas! Као да је све створено да господари човјеком, а не да му служи.
Много се прича о демократији и слободи, а све се чини да се демократија импровизује и слобода строго контролише. Романописац се бави стањем
људског ума и смисла у ери роботике, деведене на ниво бесмисла.
Трошити, трошити и само трошити! Да ли је било више смисла градити пирамиду за вјечност или роботе и друге справе који трају годину-двије и одлазе у рециклажу? У тој дилеми је и срчика сарказма човјека четврте, пете, и сваке даље индустријске револуције. Томић давањем необичних имена својим јунацима (и у претходном и у овом роману) претендује на универзалност свога дјела која искључује нацију, религију и слична обиљежја групе.
Људски род је издијељен по сасвим другим критеријумима.

... Одушевљава и зачуђује истовремено већ сама идеја младог човјека да размишља о свеопштој одрживости и устројства живота на планети, можда и јединог у васељени, а онда то успјешно претале у романескну причу, у глас разума и опомене, у нечујан аларм који нам тишином разара слух. Да ли су Орвелови романи 1984 и Животињска фарма промијенили свијет набоље? Свједоци смо да нису. Хоће ли то поћи за руком писцу Бојкота?
С разлогом сумњам. Али ће, ипак, учинити нешто.
Отвориће нам очи, разбистрити ум да схватимо гдје смо и у чему смо. И нећемо моћи да се правдамо како нисмо знали, макар нам то било - да се присјетим опет једног пјесника - посве `крхко знање`.

Ипак, можда буде не буде узалуд...

-Бошко Ломовић

boz3