Godina izdanja: 1990
ISBN: 86-19-01784-5
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Posveta na predlistu, inače odlično očuvano.

Autor - osoba Ugrinov, Pavle, 1926-2007
Naslov Tople pedesete : roman / Pavle Ugrinov
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1990
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1990 (Subotica : Birografika)
Fizički opis 430 str. ; 20 cm
(karton sa omotom)
Napomene Tiraž 2.500
Beleška o autoru i delu na omotu.

Posebna zanimljivost romana „Tople pedesete“ je u tome što se u njemu opisuju događaji koji su se stvarno desili pedesetih godina i ljudi koji su u njima učestvovali. Većina njih je i danas među nama. Doduše, autorova napomena da su „događaji i ličnosti u romanu izmišljeni, a svaka podudarnost slučajna“ trebalo bi da to demantuje. Ali to nema značaja.
Reč je o mladim umetnicima i mladoj modernoj umetnosti koja se tada, pošto je uplitanje politike u umetnost donekle oslabilo, rađala i postizala prve rezultate, koji će kasnije dobiti značaj istorijskog preokreta. Reč je o pojavama u poeziji i književnosti: V. Popa, M. Pavlović, R. Konstantinović; u likovnoj umetnosti: O. Jevrić, S. Ćelić, M. Popović; u pozorišnoj umetnosti: Beogradsko dramsko, Atelje 212 i predstava „Čekajući Godoa“, oko koje se odvija jedan deo romana; u novinarstvu: ponovno pokretanje predratnog NIN-a. Ali tu su i stariji umetnici koji su podupirali i upotpunjavali ovaj moderan i avangardni smer: D. Matić, P. Lubarda, O. Davičo, R. Novaković i drugi. U isto vreme, kao protivteža umetničkoj avangardi budi se liberalna politička svest: M. Đilas, D. Ćosić i drugi, ali i političke dogmate i uvek spreman represivni birokratski aparat, koji s podozrenjem i najčešće administrativnim merama reaguju na ovaj proces.
S druge strane, i to je ono što povezuje sve te događaje i ličnosti u jednu celinu i ovu knjigu odvaja od dokumentarnosti i čini romanom, odvija se drama jedne mlade glumice tek puštene sa izdržavanja političke kazne, a samim tim prokazane i prepuštene samoj sebi, i mladog pozorišnog reditelja koji uskoro i sam, posle zabrane avangardne predstave koju je režirao, dospeva na ulicu, prepušten takođe samome sebi, potpunoj neizvesnosti i svakojakom snalaženju, u borbi za goli egzistencijalni opstanak.
U celini gledano, ovo je jedna od mogućnih slika toga perioda, tih po mnogo čemu poznatih godina pedesetih, posebno u oblasti moderne i avangardne umetnosti, koja pruža uvid u početke određenih društvenih i umetničkih procesa i pojava i najglavnijih umetničkih ličnosti, od kojih većina i danas egzistira u našem javnom i umetničkom životu, ali uglavnom sa potpuno izmenjenim pogledima na umetnost i društvenu aktivnost.
Iako prvi utisak, kada se pročita naslov romana „Tople pedesete“, upućuje na nekakav gotovo lirski pristup temi, na kraju se jasno otkriva da on zapravo sadrži gorak ukus, pa čak i ironičan prizvuk u odnosu na te godine, poznate inače kao godine „odškrinutog prozora u svet“, posebno u svet umetnosti. Po autoru, taj prozor je odista i bio samo odškrinut, ali ne i otvoren, jer tobožnja sloboda koja je bila dozvoljena ograničavala se samo na slobodu forme, dok je sadržaj umetnosti i dalje bio pod budnim okom represivnog aparata kulturne birokratije i njihovih nimalo „toplih“ mera.


Pavle Ugrinov (pravo ime Vasilije Popović, rođen je 15. aprila 1926. godine u Molu, umro 23. juna 2007. u Beogradu) je bio srpski književnik, dramaturg, reditelj i akademik.
Diplomirao na Akademiji za pozorište i film u Beogradu na odseku za režiju u klasi prof. dr Huga Klajna. Posle studija jedno vreme se bavio pozorišnom režijom i teorijom. Jedan je od osnivača kamerne scene Atelje 212 u Beogradu. Njegovom postavkom drame Čekajući Godoa Semjuela Beketa svečano je otvorena scena tog teatra. Radio je i kao urednik dramskog i serijskog programa Televizije Beograd.
U književni život stupio je 1955. godine poemom „Bačka zapevka“, za koju je zajedno sa Aleksandrom Tišmom, dobio Brankovu nagradu za poeziju. Zatim se potpuno posvetio pisanju proze i esejistike.
Objavio je 21 knjigu, među kojima su romani: Odlazak u zoru (1957), Vrt (1967), Elementi (1968), Domaja (1971), Fascinacije (1976), Zadat život (1979), Carstvo zemaljsko (1982), Otac i sin, Bez ljubavi (1986), Tople pedesete (1990); novela Ishodište (1963), prozna dela: Senzacije (1970), Rečnik elemenata (1972).
Napisao je više scenskih adaptacija, televizijskih i radio drama, eseja, studija i kritika.
Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti (za redovnog člana SANU izabran je 29. maja 1991. godine), član Glavnog odbora Sterijinog pozorja, član Saveta JDP-a, član Predsedništva Udruženja književnika Srbije, član Saveta Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, član Saveta BITEF-a i brojnih drugih kulturnih ustanova i manifestacija. Bio je predsednik saveta Letopisa Matice srpske i stalni član – saradnik te ustanove.
Dobitnik je Brankove nagrade (1955), NIN–ove nagrade za roman (1979), Oktobarske nagrade Beograda (1983), Nolitove nagrade (1990), Andrićeve nagrade (1995), Prosvetine nagrade (1996).
Odlikovan je Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima (1976) i Ordenom Republike sa srebrnim vencem (1988). Preminuo je 23. juna 2007. godine u Beogradu u 81. godini.

MG P39 (N)