Godina izdanja: 2006
ISBN: 86-84599-39-X
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Hrušovský, Ján, 1892-1975 = Hrušovski, Jan, 1892-1975
Naslov Slučaj oficira Zeborna : čovek sa protezom / Jan Hrušovski ; preveli sa slovačkog Zdenka Valent-Belić, Bratislav Belić
Jedinstveni naslov Prípad poručíka Seeborna. srpski jezik
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 2006
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja Zrenjanin : Agora, 2006 (Novi Sad : MBM plas)
Fizički opis 103 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Valentová-Belićová, Zdenka, 1975- (prevodilac)
Valent-Belić, Zdenka, 1975- (prevodilac)
Belić, Bratislav (prevodilac)
Zbirka Biblioteka `Agora` ; ǂknj. ǂ15
(broš.)
Napomene Prevod dela: Prípad poručíka Seeborna / Ján Hrušovský
Tiraž 1.000
Napomene i objašnjenja u beleškama uz tekst
Beleška o piscu: str. 102-103
Na koricama beleške o delu.

Koja je veza između ljubavnog i ratnog ludila? Radnja romana „Slučaj oficira Zeborna“ istaknutog slovačkog pisca Jana Hrušovskog se dešava u Salcburgu, duboko u austrijskoj pozadini Prvog svetskog rata, a junaci se šetaju nesigurnim koordinatama ljubavnog trougla. I Erna i Mina, kao i sam Maksimilijan fon Zeborn, oficir na dopustu, u svojim precizno psihološki iznijansiranim portretima, prepoznaju se kao otelotvorenja i dobra i zla, i niskog dna i visokog pijedestala u odnosu prema čoveku koji je psihološki i moralno obeležen i deformisan nepredvidivim užasom rata.

„Kod Hrušovskog se stvarnost uvek raspada na dve suprotne strane... Život i smrt, idila i tragedija. Isti takav je i čovek Hrušovskog, koji je i pozitivni junak i nečovek, a žena je, pri tom, otelotvorenje i polnosti i svetice. U dve kontrastne pozicije se razvija i njegov siže, istovremeno u romantičarsko-idiličnu i naturalističku poziciju.“ – Vladimir Petrik 

Jan Hrušovski (Ján Hrušovský, 4. februar 1892, Novo Mesto nad Vahom – 7. mart 1975, Bratislava) bio je slovački prozaista, novinar i esejista, poznat i po pseudonimima Arctur i Karol Egreš. Pripadao je važnoj struji slovačke proze 20. veka, a pisao je romane, pripovetke, istorijsku, pustolovnu i detektivsku prozu, kao i književnokritičke i esejističke tekstove. Debi je ostvario delima nadahnutim iskustvom Prvog svetskog rata, a među njegovim poznatijim knjigama izdvajaju se Zo svetovej vojny (1919), Pompiliova Madona (1923), Muž s protézou (1925), Dolorosa (1925), Peter Pavel na prahu nového sveta (1930), František Ferdinand (1935), kao i obimni ciklus Sprisahanie proti svetu (1941–1942). Kasnije je objavio i zbirke Kariéra (1961) i Rozmarné poviedky (1974). U slovačkoj književnosti ostao je upamćen kao svestran i čitan autor koji je spojio pripovedačku pitkost sa interesovanjem za istorijske teme, društvene lomove i psihološko oblikovanje likova.

MG115