Godina izdanja: 2009
ISBN: 978-86-515-0346-0
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Posveta autora, inače odlično očuvano.

Autor - osoba Pavlov, Milutin Ž., 1943-
Naslov Dobošarski ponedeljak / Milutin Ž. Pavlov ; [portret autora Boris Kešelj]
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 2009
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Prometej, 2009 (Petrovaradin : Alfagraf)
Fizički opis 613 str. : autorova slika ; 21 cm
Drugi autori - osoba Kešelj, Boris (ilustrator)
(karton)
Napomene Tiraž 500
Rečnik manje poznatih reči, izraza i pojmova: str. 587-601
Beleška o piscu: str. 603-604
Na koricama beleške o delu.

Odavno nisam sa zadovoljstvom čitao dobar roman o Banatu, Vojvodini, o duhu Centralne Evrope o kojem se mnogo govori u poslednje vreme, a koji je prisutan na svakom koraku u ovom romanesknom štivu. Obično se govori o romanima freskama, o romanima istorijskih epoha, o socijalnom romanu, a Dobošarski ponedeljak objedinjava sve ovo. – Pavel Gatajancu

Dobošarski ponedeljak prati kontinuitet istorijskog dešavanja dovodeći ga do osnovne dramaturške okosnice; zatamnjenog mesta novije srpske istorije, teme o kojoj se glasno ćuti – sudbine vojvođanskih Nemaca u prvim posleratnim godinama, ali i uopšte sudbine bivanja, života i smrti u Vojvodini u svim aspektima elementarizacije života. – Petar V. Arbutina

U ovom romanu prostor se postepeno širi, pa sam Banat počinje da zaprema najpre okolne predele, potom Rusiju i Sovjetski Savez, Švabe i Nemce, Prvi i Drugi svetski rat, sukobe i emigracije – odjednom taj lokalni Banat postaje središte sveta, doseže univerzalno, kao i svako istinski veliko ostvarenje… Čvrsta priča o dvema porodicama u centru zbivanja izdeljena u devet činova i na taj način je spretno sažeta na najvažnije, prelomne trenutke životne povesti.
Romanom je obuhvaćeno više od jednog veka… Priča nije jednostavna, sem kada se uprosti u nekakav sažetak; pored glavne linije pripovedanja o porodicama Srba i Nemaca, kompija i prijatelja, razgranava se životna povest. – Sava Babić

Milutin Ž. Pavlov (1943, Kikinda), diplomirao je studije glume u klasi Ljubice Ravasi 1966. godine u Novom Sadu. Pesnik, pripovedač, esejista, romanopisac, književni kritičar, dramski pisac. Objavio je sledeća dela: poezija – Vatra zrelog bagrema (1973), Ženi sam rekao ljubav (1977), Nad glinom žito (1986), Bela jesen u novembru (1991), Pas izgubljenog čoveka (2014); esejistika – Esej o glumcu (2000), Majstori plavih violina (2017) i Pisac u ogledalu Marsela Prusta (2021); romani – Suvi žig knjige drugova (1979), Šarmer male varoši (1990, 1995), Rasput (1994), Velizar i Đurđica (2000), Galop gospodina Aresa (2003), Nebo je veliko dugme (2006), Dobošarski ponedeljak (2009), Kostim na sceni divljih ruža (2011), Čokoladni prah ujakovih vrata (2023) i Lica nestalog romana (2024); publicistika – Severni revir belog rudara (1975); knjige pripovedaka – Razaznajem tornjeve (1971, 1989), Klovnovi dolaze u podne (1982), Duhovi kartonskog kofera (2005), Cipele vranog konja (2007), Žuti fijaker (2008), Dobošarije (2008), Teretni voz (2017), Slika Edvarda Munka u kući moga brata (2020) i Dan familijarnog slikanja (2022); dečja poezija – Sve ptice iz dedinog šešira (1998) i Majstori plavih violina (2017). Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja za književni rad. Prevođen je na makedonski, ruski, mađarski, jermenski, nemački, rumunski i albanski jezik. Živi i stvara u Novom Sadu.

MG37