Godina izdanja: 1998
ISBN: 86-83053-09-1
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Posveta na predlistu, inače dobro očuvano.

Autor - osoba Gaarder, Jostein, 1952- = Gorder, Justejn, 1952-
Naslov Vita brevis : pismo Florije Emilije Aureliju Augustinu / Justejn Gorder ; preveo s norveškog Ljubiša Rajić
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1998
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Geopoetika, 1998 (Beograd : Čigoja štampa)
Fizički opis 151 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Rajić, Ljubiša, 1947-2012 (prevodilac)
Zbirka ǂEdicija ǂSvet proze ; ǂknj. ǂ6
(broš.)
Napomene Prevod dela: Vita brevis / Jostein Gaarder
Beleška o delu na koricama.

Ovaj roman Justejna Gordera predstavljen je kao prvi u kome nisu glavni junaci deca. „Vita brevis“ je nastala nakon Gorderovog čitanja „Ispovesti Aurelija Augustina“ u kojima se pominje žena koju je Augustin voleo, sa kojom je živeo i imao sina, a potom je ostavio zarad odluke da živi u celibatu.
Zamišljajući sudbinu te žene, J. Gorder joj daje ime i piše njen odgovor na Ispovesti u kojem ona kritikuje i osuđuje Augustina, podsećajući ga na sve lepote ovozemaljskog života i čula, veličajući prvenstveno telesnu ljubav kao jednu od najlepših božijih tvorevina.
I kao što je Gorder u Sofijinom svetu kroz detektivsku priču o anonimnim pismima zapravo predstavio istoriju filozofije, tako i u knjizi „Vita brevis“ preko tople i tragične ljubavne priče iz IV veka pred čitaoce iznosi ozbiljnu filozofsku raspravu o čoveku i Bogu, o grehu, krivici, odricanju, spasu duše i filozofskom načelu Uzdržanosti.

Justejn Gorder je rođen 1952. godine u Norveškoj. Njegovo najpoznatije delo, roman o istoriji filozofije Sofijin svet, prevedeno je na preko četrdeset jezika, a štampano je preko 30 miliona primeraka širom sveta. Sa suprugom Siri Danevig ustanovio je Nagradu Sofija, koja se od 1997. godinama dodeljivala insitucijama ili pojedincima koji daju značajan doprinos očuvanju životne sredine i održivog razvoja i ulažu napore u podizanje svesti i ostvarivanje alternativa savremenom razvoju ljudskog društva. Živi u Oslu.
Do sada je objavio: Dijagnoza i druge novele (1986), Deca iz Sukharatija (1987), Žablji zamak (1988), Misterija pasijansa (1990), Sofijin svet, Roman o istoriji filozofije (1991), Božićna misterija (1992), U jednom ogledalu, u jednoj zagoneci (1993), Magična biblioteka Bibi Boken (Zajedno sa Klausom Hagerupom, 1993), Halo?-Ima li koga ovde? (1996), Vita brevis (1996), Maja (1999), Kći direktora cirkusa (2002), Devojka sa pomorandžama (2004), Šah-mat (2006), Žuti patuljci (2006), Zamak u Pirinejima (2008), Lutkar (2016), Baš kako treba (2018).

MG P18 (N)