Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Knjige su nove.

ERLEND LU
1. O Jeverima i Junkerima - Izdanje 2023
2. Mirni dani u Miksing Partu - Izdanje 2022.


Erlend Lu je norveški romanopisac. Radio je u psihijatrijskoj klinici, a kasnije je bio slobodni novinar za norveške novine Adreseavisen. Lu sada živi i radi u Oslu gde je 1998. godine suosnivao Screenwriters Oslo - kancelarijsku zajednicu za scenariste. Lu ima prepoznatljiv stil pisanja koji se često poredi sa naivnom umetnošću. Često koristi ironiju, preterivanje i humor.

1. O Jeverima i Junkerima
Lu nikada ne prestaje da impresionira čudnim, pisanim vratolomijama. U ovoj knjizi, on usmenu tradiciju pripovedanja odvodi dalje nego ikad pre. Jever leži na samrti i priča introvertnom sinu Jeveru o porodičnim tradicijama, porodičnim svađama sa porodicom Junker na susednoj farmi, maštovitim izumima i sumnjivim anegdotama. Još jednom, Lu preplavljuje bizarnom radošću pripovedanja. Sa Luom u rukama nikada nije dosadan dan.

2. Mirni dani u Miksing Partu
Miksing Part je u stvari Guglov nakaradni prevod naziva Garmisch-Partenkirchen sa nemačkog na engleski, koji uvodna ličnost romana koristi u prepisci sa glavnim akterima.
Teleman je dramaturg u krizi koji misli samo na jednu stvar: pozorište. Svaka dva reda, kaže, pomisli na reč pozorište. Iako je Telemanova ideja pozorišta pomalo čudna. Kada ne misli na pozorište, Teleman misli na Nigelu Lavson; zapravo, on zapravo ima erotske snove o njemu. U međuvremenu, njegova supruga Nina, učiteljica sa strašću za Nemačku, vara glavnog junaka sa gospodinom Baderom, čovekom koji je porodici iznajmio kuću u Miksing Partu, što bi bio Garmiš-Partenkirhen prema Gugl prevodiocu pomenutom kod Telemanovih na početku priče.
KOMENTAR ČITAOCA:
„Ne mogu da zamislim da bi ova knjiga bila korisna, ili da bi bila od koristi nekome ko već nije izložen dugoj i uspešnoj vezi. Ako prevara i kukavičko ponašanje označavaju šta brak može biti, onda bi ovaj rad Erlenda Lua bio previše za nas. Pored toga, nije konvencionalan po stilu. U osnovi se radi o dijalogu i čitalac mora u svakom trenutku da razazna ko zapravo govori. Čitaocu se pruža malo pomoći osim vrhunskog umeća Lua koje je uvek prisutno na stranici. Pitanja i razgovori koje koristi održavaju radnju u stalnom toku. Sve na stranici je povezano i vešto izvedeno. Nisam imao apsolutno nikakvih problema da pratim dijalog. Bilo je kao da smo moja žena i ja zapravo napisali ovu knjigu. Kao da su moja deca prisutna na stranici. Volim da mislim da bi i naša porodica ponekad mogla biti zanimljiva, a ovu knjigu je zapravo trebalo da napišem ja sam. Ali avaj, nisam. Erlend Lu je bio taj koji je učinio ovo čudo. Izgleda da Lu ima mnogo više da ponudi svojoj čitalačkoj publici, jer nikada nije ponovio ništa u tri knjige prevedene na engleski koje sam do sada pročitao. Očigledno pozajmljuje iz svog života i svojih raznovrsnih interesovanja u njemu. Čini se da svako pitanje u vezi sa svojim životom pokušava iskreno da se suoči na stranici. I mi smo dosledno nagrađeni njegovim trudom. Oštar i zajedljiv dijalog nas priprema za put koji prikazuje njegova lutajuća radnja. Rezultati su veličanstveni u svom pametnom i izvrsnom razvoju.“