Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Nova, nekorišćena


Skerletna luda : prva knjiga koja se zove i druga knjiga / Boba Blagojević
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 1991
Sremski Karlovci : Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 1991 ([Novi Sad : Prosveta])
Fizički opis 355 str. ; 20 cm


pitanju je jedini roman koji je objavljen za života autorke, i to dvadeset godina nakon njene prve knjige, zbirke priča Sve zveri što su s tobom. Kao i prvu knjigu, i ovu je kritika prihvatila izuzetno afirmativno, i našla se u najužem izboru za NIN-ovu nagradu za roman godine. Članovi žirija u obrazloženju su naveli da je reč o „prefinjenoj psihološkoj prozi“ (Pavle Zorić), „ozbiljnom psihološkom romanu“, „intrigantnom“ i „stilski besprekornom“ (Vasa Pavković), kao i da je u pitanju „visoko kultivisana proza“ i nesumnjivo „literarni prevrat“ (Slavko Gordić).


U dnevničkim zabeleškama koja prate ovo izdanje knjige, otkrivamo autorkina promišljanja o samom postupku pisanja romana, koja su pratila nastajanje ovog dela.


„Skerletna luda je obračun sa vremenom, prošlim ali i sadašnjim. Knjiga se bavi trajnim posledicama ideologije, lažnog mišljenja koje se u času poraza prerušava u bilo kakvu odoru, pa i lude, i pokušava da promeni boju svoje zastave.“


Boba Blagojević je rođena 8. januara 1947. godine u Beogradu. Živela je u Beogradu, Londonu i Oslu. Studirala је pozorišnu i filmsku režiju. Njen suprug je bio Predrag Bajčetić (1938‒2018), režiser i profesor glume na Fakultetu dramskih umetnosti. Na navedene oskudne podatke iz biografije koje je Boba Blagojević tokom života davala da se štampaju uz izdanja svojih knjiga, nakon smrti njen suprug je dodao: „Preminula u Beogradu 21. marta 2000. godine. Pepeo njen položen je u Drinu.”

Boba Blagojević je debitovala zbirkom priča Sve zveri što su sa tobom 1975. godine. Za ovu knjigu dobila je Nolitovu nagradu. Nakon toga je objavila roman Skerletna luda (1991), koji se našao u najužem izboru za NIN-ovu nagradu. Posthumno je objavljena knjiga Putnica (2002), koju je na osnovu rukopisa priredio Predrag Bajčetić. Reč je o autobiografskom romanu, gde je pripovedanje propraćeno i fotografijama, ali i autorkinim zapisima, opaskama i sećanjima. Prva zbirka priča imala je veoma dobru recepciju kod domaće kritike, ali i u inostranstvu: prevedena je na francuski i na poljski jezik. Takođe, na Fakultetu primenjenih umetnosti priređeno je izdanje ograničenog tiraža opremljeno grafikama Rajka Kovačevića (1977). Prevodila je sa norveškog (Ibzen /Henrik Ibsen/). Njena proza zastupljena je u antologijama i presecima proznog stvaralaštva od kojih treba izdvojiti antologiju Ženski kontinent: antologija savremene ženske priče (prir. Ljiljana Đurđić, 2004) i Fantastična zoologija: srpske pripovedne proze dvadesetog veka (prir. Saša Hadži Tančić, 2012). U književno-istoriografskom pregledu srpske književnosti Glasovi u senci autorka Silija Hoksvort daje kratak pregled njenog stvaralaštva (2000, englesko izdanje, 2017, srpsko izdanje).

Stvaralaštvo Bobe Blagojević tek treba da bude „pročitano” i valjano valorizovano. Takođe, njena nemala zaostavština, koja je trenutno deo zaostavštine njenog supruga (Fondacija Predrag Bajčetić), takođe, čeka istraživanje, selekciju i eventualno štampanje. Iako se sporadično javljaju izuzetna tumačenja njenog opusa, poetika (kao i politika) književnosti Bobe Blagojević još uvek nije obuhvaćena, niti je smeštena u odgovarajući kontekst književno-umetničkog života kraja 70-ih i tokom 80-ih godina 20. veka, te se s pravom može tvrditi da se njena pozicija u istoriji srpske književnosti može definisati kao tiha prisutnost, odnosno zvučna odsutnost (Svirčev 2013). Buduća istraživanja istorije srpske književnosti druge polovine 20. veka nužno će pokazati da je proza Bobe Blagojević, kontekstualizovana sa stvaralaštvom autorki poput Judite Šalgo i(li) Biljane Jovanović i(li) pak ranih romana Grozdane Olujić nezaobilazna književna činjenica i jedan maestralni tok srpske književnosti.